U Prištini je juče preminuo poznati jugoslovenski glumac, reditelj i pedagog Enver Petrovci, ostavljajući iza sebe bogatu umetničku karijeru i dubok trag u srpskoj i albanskoj kulturi. Rođen 1954. godine, Petrovci je bio višestruko darovit umetnik koji je tokom svoje karijere nastojao da bude most između dva naroda, posebno u teškim vremenima srpsko-albanskih odnosa.
Enver Petrovci započeo je svoj umetnički put u Prištini, gde je završio Višu pedagošku školu pre nego što je prešao na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Njegov dolazak na ovaj fakultet bio je inspirisan savetom njegovog zemljaka, velikog glumca Faruka Begolija, koji je prepoznao njegov talenat i podstakao ga da se bavi glumom na višem nivou. U njegovoj generaciji na FDU nalazili su se i mnogi kasnije poznati glumci, kao što su Dara Džokić, Danica Maksimović i Branislav Lečić.
Petrovci je ostvario brojne uloge u popularnim filmovima i serijama, uključujući „Bolji život“, „Hajde da se volimo“, „Senke nad Balkanom“ i „Južni vetar“. Njegova glumačka karijera bila je obeležena raznovrsnim ulogama koje su ga učinile jednim od najomiljenijih glumaca u regionu. Tokom svoje karijere, Petrovci je igrao na mnogim scenama, uključujući Jugoslovensko dramsko pozorište, Atelje 212 i BDP, ali je takođe nastupao u drugim pozorištima širom nekadašnje Jugoslavije.
Miroslav Lekić, njegov kolega i prijatelj, ističe da je Enver bio izvanredan čovek i glumac. Njihova saradnja trajala je dugi niz godina, a Lekić se priseća trenutaka koje su delili i rada na filmovima kao što je „Stepenice za nebo“. Petrovci je bio poznat po svojoj sposobnosti da prevaziđe predrasude i stereotipe, te je uvek gledao na ljude kao na pojedince, a ne kroz prizmu nacionalnosti.
Njegova posvećenost umetnosti i sposobnost da govori srpski jezik bez akcenta bila je posebna osobina koja ga je izdvajala. Petrovci je govorio oba jezika – srpski i albanski – izvanredno, što mu je omogućilo da se uspešno poveže s publikom s obe strane. Njegova sposobnost da razume i interpretira različite kulturne kontekste bila je ključna za njegovu umetničku karijeru.
U intervjuima, Petrovci je često govorio o predrasudama i stereotipima koji su postojali među narodima na Balkanu. Verovao je da su ovi problemi rezultat nepoznavanja i neznanja, a naglašavao je važnost komunikacije i razumevanja među ljudima. Njegova smrt ostavila je dubok trag ne samo među njegovim kolegama, već i među svim onima koji su ga poznavali i cenili njegov rad.
Gordana Goncić, dramaturg i direktor Ateljea 212, podseća na Petrovceovu izvanrednu karijeru i njegov doprinos pozorištu. Njegova uloga u kultnoj predstavi „Kosančićev venac br. 7“ ostala je zapamćena kao jedna od najupečatljivijih. Enver Petrovci je ostavio iza sebe više od pedeset filmova i televizijskih serija, a takođe je bio i autor četiri drame. Osnovao je pozorišta u Prištini i radio kao profesor na Univerzitetu, prenoseći svoje znanje i iskustvo mladim glumcima.
U izjavi Regionalnog pozorišta Novi Pazar, naglašena je značajna uloga koju je Petrovci igrao u oblikovanju generacija glumaca, a njegovo nasleđe će živeti kroz umetnost koju je ostavio iza sebe. Njegova harizma, širina duha i posvećenost umetnosti učinili su ga nezaboravnim članom pozorišne zajednice.
Enver Petrovci zauvek će ostati deo naše kulturne baštine i njegov umetnički put će se nastaviti kroz rad onih koje je inspirisao. Njegova smrt je gubitak za sve one koji su ga poznavali, ali njegovo nasleđe živi kroz rad i dostignuća koja su ostavila snažan uticaj na pozorište i film u regionu.
