Ptica dodo, nekada simbol izumiranja, mogla bi se uskoro vratiti na Mauricijus, gde je nekada obitavala. Kompanija „Colossal Biosciences“ iz Teksasa najavila je ambiciozan plan oživljavanja ove ptice, koja je izumrla pre više od 300 godina. Naime, kompanija je nedavno uspela da uzgoji primordijalne germinativne ćelije golubova, prekursore spermatozoida i jajnih ćelija, što je označeno kao ključni korak ka vraćanju dodo ptica.
Ova kompanija, poznata po svojim projektima oživljavanja izumrlih vrsta, uključujući vunaste mamute, planira da koristi genetski modifikovane kokoške kao surogate za dodo ptice. U te kokoške će biti ubrizgane ćelije Nicobar golubova, koji su najbliži rođaci dodo ptica, a očekuje se da će na svet doneti nove dodo ptice. Ben Lam, izvršni direktor kompanije, izjavio je da bi ovaj proces mogao potrajati još pet do sedam godina, a možda i duže.
Osim genetskih istraživanja, „Colossal“ saradjuje sa organizacijama za zaštitu divljih životinja kako bi pronašli sigurna mesta na Mauricijusu, daleko od pacova, gde bi nove dodo ptice mogle slobodno da žive. Cilj je stvoriti dovoljno genetski raznovrsnih dodo ptica koje bi se mogle ponovo vratiti u divljinu i opstati. Lam je naglasio da ne žele stvoriti samo nekoliko dodo ptica, već hiljade.
Dodo ptice su nekada obitavale na Mauricijusu, bez prirodnih predatora, sve dok ljudi nisu počeli da ih love. Gubitak staništa, kao i uvođenje invazivnih vrsta poput pacova i svinja, doveo je do njihovog izumiranja. Poslednji primerak dodo ptice viđen je 1662. godine, kada je holandski moreplovac opisao ovu pticu kao „vrstu veoma velike guske“. Danas, dodo se smatra simbolom izumiranja, ali „Colossal“ veruje da uz pomoć genetskog inženjeringa, posebno korišćenjem CRISPR tehnologije, mogu ponovo da vrate ovu pticu u njeno prirodno stanište.
Bet Šapiro, naučna direktorka kompanije, istakla je da su istraživanja i genetske modifikacije ptica veoma kompleksni procesi, posebno kada su u pitanju ptice. Naglasila je da im nije cilj jednostavno osloboditi hiljade dodo ptica na Mauricijusu, već da će proces biti spor, pažljiv i promišljen. „Ako uspemo da vratimo ovu veliku, kopnenu pticu, ne znamo sve posledice, ali se nadamo prijatnim iznenađenjima“, rekla je Šapiro.
Ipak, neki stručnjaci su skeptični prema ovim naporima. Leonardo Kampanja, evolucioni biolog, upozorio je na izazove s kojima se suočavaju naučnici prilikom genetskog stvaranja dodo ptica. Kaže da je teško odrediti šta je potrebno da bi se dodo genetski stvorio, od strukture genoma do interakcije njegovih gena s okolinom. Takođe, ističe da je izazovno stvoriti organizam koji izgleda kao što je dodo izgledao, jer možda ni ne znamo sve karakteristike ove ptice.
Rič Grenjer, biolog sa Univerziteta u Oksfordu, smatra da su genetički modifikovane životinje samo simulacija i da predstavljaju moralni rizik. On naglašava da bi fokus na genetsko oživljavanje mogao odvratiti pažnju od stvarnih pretnji prirodi, poput uništavanja staništa i klimatskih promena.
I pored skeptičnosti, „Colossal“ je nedavno dobio dodatnih 120 miliona dolara za istraživanja, a vrednost kompanije procenjuje se na 10,2 milijarde dolara. Poznati investitori, uključujući Toma Bradija i Piter Džeksona, podržavaju ovaj projekat, što dodatno povećava interesovanje javnosti.
Iako je oživljavanje dodo ptica ambiciozan cilj, ostaje pitanje kako će ove genetski modifikovane ptice funkcionisati u ekosistemima koji su već degradirani ljudskim delovanjem. Dok „Colossal“ nastavlja sa svojim istraživanjima, svet sa nestrpljenjem očekuje rezultate njihovih napora, nadajući se da će dodo ptica ponovo leteti iznad Mauricijusa.
