Ekstremni vremenski uslovi predstavljaju ozbiljnu pretnju za proizvodnju kakaa, koji je ključni sastojak čokolade. Naučnici se stoga trude da pronađu alternativne kulture koje bi mogle zameniti kakao i omogućiti održivost čokoladne industrije. Prema izveštaju Euronews, većina kakaa dolazi iz zapadne Afrike, posebno iz zemalja kao što su Obala Slonovače i Gana, gde se tople temperature i obilne padavine često smenjuju s kratkim sušnim periodima. Međutim, u poslednje dve godine proizvodnja kakaa opala je za čak 40%, što je dovelo do drastičnog povećanja cena čokolade na nivoe koje nismo videli od sedamdesetih godina prošlog veka.
Stručnjaci upozoravaju da bi svet bez kakaa mogao postati stvarnost do 2050. godine. Iako su raniji izveštaji ukazivali na razne faktore koji doprinose smanjenju proizvodnje, poput ilegalnog rudarenja zlata i starenja stabala, glavni uzrok je, prema istraživačima, sve izraženiji kontrast između ekstremnih padavina. Institut za klimu i održivost pri Harvard univerzitetu ističe da klimatske promene pojačavaju intenzitet padavina, što dodatno ugrožava uzgoj kakaa. Naime, svako povećanje temperature za jedan stepen Celzijusa omogućava atmosferi da zadrži oko sedam procenata više vlage, što dovodi do jačih kiša i erozije tla, stvarajući uslove koji favorizuju razvoj gljivičnih bolesti.
U svetlu ovih izazova, istraživači sa Nacionalnog univerziteta u Singapuru započeli su potragu za rešenjem. Njihova pažnja usmerena je na rogač, biljku koja se gaji u Sredozemlju i koja pokazuje otpornost na klimatske promene. Rogač može uspevati u toplim i sušnim uslovima, zahteva vrlo malo vode i nakon prženja oslobađa jedinstvenu aromu koja podseća na kakao, iako njegov ukus nije identičan.
Kako bi se prevazišao problem razlike u ukusu, tim naučnika razvio je dve tehnike koje koriste enzime za poboljšanje gorčine i slatkoće rogača. Ove metode su jednostavne i čiste, zahtevajući minimalnu obradu, za razliku od agresivnih hemikalija koje se koriste u drugim procesima. Istraživači veruju da bi poboljšanjem aromatskog profila rogača mogli podstaći proizvođače slatkiša da ga koriste u proizvodima koji inače zahtevaju kakao, kao što su čokoladne tablice, kakao prah i slatki napici.
Ukoliko bi se ove metode primenile u velikom obimu, mogle bi značajno smanjiti zavisnost industrije čokolade od kakaa, čineći lanca snabdevanja otpornijim na klimatske promene i izbijanje bolesti useva. Manfred Ku, glavni autor istraživanja, naglašava da njihovo istraživanje nije samo pokušaj da se reprodukuje ukus kakaa, već i da se sastojci koji se koriste za izradu alternativne čokolade učine raznovrsnijim.
Okretanje ka otpornim, klimatski prilagodljivim kulturama poput rogača može pomoći industriji da se prilagodi ekološkim izazovima i istovremeno ponudi potrošačima proizvod koji će zadovoljiti njihove ukuse. U svetlu sve većih klimatskih izazova, ovo istraživanje može predstavljati ključnu tačku u očuvanju čokoladne industrije i njenoj budućnosti. Uzimajući u obzir trenutne trendove i neizvesnosti, važno je da se pronađu inovativna rešenja koja će omogućiti održivost i očuvanje jednog od najomiljenijih slatkiša na svetu.
