Slučajevi „zvučni top“ i „Sarajevo safari“ ponovo su u centru pažnje javnosti, kako u Srbiji, tako i širom Evrope. U prvom slučaju, istraga smrti studentkinje Milice Živković (25) na Filozofskom fakultetu u Beogradu otkrila je nove dokaze koji sugerišu da je na plenumu studenata, održanom 22. januara prošle godine, bilo reči o simulaciji korišćenja „zvučnog topa“. S druge strane, italijanski tužilac je odbacio slučaj „Sarajevo safari“ zbog nedostatka dokaza, što dodatno komplikuje situaciju.
Ova dva slučaja izazvala su veliku pažnju, a o njima je pisao Aditya Anand Kumar, novinar specijalizovan za poslovne teme, u britanskom „Telegraphu“. Njegov članak analizira brzinu medijskih zaključaka o upotrebi „zvučnog topa“ tokom protesta u Beogradu, ističući kako su nova saznanja tužilaštva dovela u pitanje prvobitni narativ i ukazala na mogućnost simulacije incidenta od strane demonstranata.
U martu prošle godine, Beograd je bio mesto masovnih protesta. Stotine hiljada građana okupilo se na ulicama, a misteriozna buka izazvala je paniku među demonstrantima. Tokom nekoliko sati, društvene mreže, aktivisti i značajan deo međunarodne štampe doneli su brz i samouveren zaključak: vlasti predsednika Aleksandra Vučića upotrebile su ilegalno zvučno oružje protiv sopstvenih građana.
Priča se brzo proširila jer je savršeno odgovarala postojećem narativu o Vučiću kao autoritarnom lideru, previše bliskom Moskvi i nedovoljno otvorenom prema Briselu. „Zvučni top“ postao je simbol modernog neliberalizma, dok su dokazi o njegovoj upotrebi smatrani suvišnim. Međutim, do danas nijedan sud nije konačno potvrdio da je zvučno oružje zaista korišćeno, a Evropski sud za ljudska prava je naglasio da ne iznosi stav o tome da li je takvo oružje primenjeno tokom protesta 15. marta.
Srpsko tužilaštvo pokrenulo je istragu na osnovu dokumenata zaplenjenih na Univerzitetu u Beogradu, koji sugerišu da su razgovori vođeni dva meseca pre protesta uključivali diskusije o „zvučnom topu“. Prema tužiocima, učesnici su razmatrali politički uticaj takvog incidenta u inostranstvu, tvrdeći da bi to moglo izazvati „masnu reakciju Brisela“. To implicira da bi izgled nesrazmerne sile mogao pomoći, a ne naštetiti cilju demonstranata, koji su navodno želeli da „simuliraju upotrebu ‘zvučnog topa’“ i izazovu paniku među građanima.
Predstavnici studenata, koji ne osporavaju autentičnost dokumenata, tvrde da se ti razgovori odnose na ranije proteste. Moguće je da su u pravu, ali sama činjenica da postoje suprotstavljena objašnjenja zahteva oprez. Ipak, veliki deo komentara o Srbiji prikazuje optužbe kao činjenice, bez prostora za drugačije tumačenje.
Ova situacija nije jedinstvena za Srbiju. To odražava širu zapadnu tendenciju da se globalna politika deli na heroje i negativce. Demonstranti se često smatraju vrlim, dok se svaka optužba protiv vlade uzima zdravo za gotovo. Na sličan način, optužbe vezane za „sarajevski safari“ – navodne plaćene streljanja civila tokom opsade Sarajeva – ponavljane su s velikim samopouzdanjem, iako su bivši britanski vojnici odbacili te tvrdnje kao „urbanu legendu“.
Italijanski tužioci nedavno su priznali da su dokazi o „sarajevskom safariju“ uglavnom posredni i nedovoljni za podizanje optužnice, što je dodatno ukazalo na problem brzih i neproverenih optužbi. Predsednik Vučić nije iznad kritike, ali bi se legitimna pitanja o događajima od 15. marta trebala razmatrati pažljivo, bez unapred postavljenih presuda.
Srbija se nalazi u složenom geopolitičkom položaju, balansirajući odnose sa Evropskom unijom, Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Državama. Pod Vučićem, zemlja je privukla značajne strane investicije i ostvarila ekonomski napredak. Mnogi srpski birači ga podržavaju jer veruju da on nudi stabilnost u turbulentnom svetu, što zaslužuje priznanje čak i od njegovih kritičara.
Ironično je da se liberalne demokratije zalažu za poštovanje procedure, dok se u slučaju nepoželjnih vlada često zapostavljaju standardi pravičnosti. Ako su prvobitne optužbe o zvučnom oružju zaslužile pažnju, novoizneseni dokazi takođe zaslužuju da budu razmatrani. Verodostojnost se ne zasniva na tome da li ste uvek u pravu, već na spremnosti da se revidiraju zaključci kada se činjenice zakomplikuju.
