Izjava predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić da penzioneri u Srbiji bolje žive od svojih kolega u Nemačkoj, Luksemburgu i Norveškoj, naišla je na kritike stručnjaka i organizacija koje se bave pitanjima penzionog sistema. Ova izjava, izrečena u okviru predizborne kampanje Srpske napredne stranke (SNS), označena je kao propaganda koja ne odražava realno stanje.
Tokom gostovanja u jutarnjem programu jedne televizije, Brnabić je istakla da su penzije u Srbiji od dolaska SNS-a na vlast postale sve veće, te da su u stanju da pokriju troškove života. Međutim, nije pružila konkretne podatke o rang-listama ili izvorima svojih tvrdnji.
Analiza podataka Eurostata za 2023. godinu, međutim, pokazuje drugačiju sliku. Prosečna bruto penzija u Srbiji iznosi oko 350 evra mesečno, dok su penzije u Hrvatskoj oko 460 evra, u Nemačkoj skoro 1.600 evra, u Norveškoj 2.400 evra, a u Luksemburgu čak 2.800 evra. Čak i kada se uzme u obzir kupovna moć, Srbija ostaje na dnu lestvice, a prosečna penzija, merena u standardu kupovne moći, iznosi oko 600 evra.
Uprkos povećanjima penzija u poslednjih nekoliko godina, koja su se kretala od 290 evra u 2023. godini do 480 evra u 2024. godini, stručnjaci naglašavaju da su ta povećanja „pojedena“ inflacijom. Cene osnovnih životnih namirnica, kao što su voće, povrće i meso, zabeležile su rast od 73,1% u istom periodu.
Jovan Tamburić, predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, ukazuje na to da je izjava Brnabić u suprotnosti sa stvarnošću, te da oko 450.000 penzionera u Srbiji prima najnižu garantovanu penziju koja je ispod granice siromaštva. „Granica siromaštva iznosi oko 34.000 dinara, dok je najniža penzija od 26.000 do 27.000 dinara“, naglašava Tamburić. On takođe ističe da su poljoprivredni penzioneri u još gorem položaju, primajući oko 22.000 dinara nakon usklađivanja.
Tamburić kritikuje i sistem uvećanja penzija, navodeći da penzioneri sa višim penzijama dobijaju veće uvećanje, što dodatno pogoršava situaciju najsiromašnijih. „Prosečna penzija ne može da pokrije minimalnu potrošačku korpu“, dodaje on, ističući da čak 980.000 penzionera prima manje od prosečne penzije.
Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, takođe se protivi tvrdnjama Brnabić. On naglašava da BDP po glavi stanovnika jasno pokazuje razliku između Srbije i razvijenih zemalja. „Luksemburg ima više od 100.000 dolara po glavi stanovnika, dok Srbija iznosi oko 11.000 dolara“, objašnjava Grujić. Prema njemu, standard života u Srbiji ne može se upoređivati sa razvijenim zemljama, a prosečna penzija ne može pokriti osnovne troškove života.
U svetlu ovih informacija, jasno je da su tvrdnje o dobrom materijalnom položaju penzionera u Srbiji više deo predizborne retorike nego stvarne situacije. Pojedini analitičari upozoravaju da bi vlasti trebale ozbiljnije pristupiti problemima penzionera i preispitati mere koje donose, kako bi se obezbedio dostojan život starijim građanima. U narednom periodu, očekuje se dalja debata o ovom pitanju, kao i reakcije iz vlasti na ove kritike.
Kao dodatak, važno je napomenuti da će se penzije do kraja godine verovatno zadržati na trenutnom nivou, dok će troškovi života nastaviti da rastu, što dodatno pogoršava situaciju za mnoge penzionere u Srbiji.
