Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, u specijalnoj emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“, govorila je o važnosti civilnog društva u procesu evropskih integracija Srbije, naglašavajući da odgovornost za napredak ne leži isključivo na vlasti. Ova izjava dolazi u ključnom trenutku za Srbiju, koja se suočava sa izazovima u ostvarivanju svojih evropskih ambicija.
Brnabić je komentarisala trenutne odnose između Evropske unije i Srbije, posebno u svetlu otvaranja Klastera 3. Ona je kritikovala pristup EU prema Beogradu, opisujući ga kao „veliku sramotu Brisela“. „Na sednici Narodne skupštine, kada smo raspravljali o godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, već peti put zaredom rečeno je da je Srbija ispunila sve tehničke uslove za otvaranje klastera tri. Ipak, taj klaster uključuje osam poglavlja, od kojih smo pet već otvorili, a dva privremeno zatvorili. U suštini, radi se o otvaranju tri nova poglavlja, što ne predstavlja neki značajan napredak“, izjavila je Brnabić.
Ona je dodala da je Evropska komisija obično fer, ali da postoje pojedine članice koje postavljaju dodatne zahteve, što dodatno komplikuje situaciju. Brnabić smatra da Srbija ima specifične karakteristike koje treba pojasniti, ističući da je jedinstvena među zemljama regiona po tome što pojedinci često odlaze u Brisel, Strazbur, Berlin ili Hag kako bi se žalili na sopstvenu zemlju.
U vezi sa pitanjem odgovornosti za evropske integracije, Brnabić je naglasila da civilno društvo igra ključnu ulogu. „Iako je najveća odgovornost na vlastima, ako civilno društvo odluči da ne učestvuje, onda ne možemo ostvariti napredak. Čak i najbolji zakoni mogu biti neefikasni ukoliko nisu doneseni na inkluzivan način“, rekla je ona.
Brnabić je takođe podvukla značaj aktivnog uključivanja civilnog društva u proces reformi. „Apsolutno je istina da civilno društvo, bez obzira na to ko je na vlasti, može da zaustavi evropski put bilo koje zemlje. Danas to imamo u Srbiji, i važno je da ih motivišemo da učestvuju“, naglasila je ona.
Ova izjava predsednice Narodne skupštine dolazi u vreme kada Srbija teži članstvu u EU, a prepreke se često javljaju zbog unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Ključne reforme, koje su neophodne za ispunjavanje evropskih standarda, zahtevaju široku podršku i saradnju svih sektora društva, uključujući civilno društvo.
Brnabić je ukazala na to da je uloga civilnog društva od suštinskog značaja u oblikovanju javnog mnjenja i stvaranju uslova za uspešne reforme. U tom smislu, ona je pozvala na veće uključivanje svih relevantnih aktera kako bi se postigla zajednička vizija evropske budućnosti Srbije.
S obzirom na trenutne izazove i nesigurnosti u procesu pridruživanja, važno je da svi sektori društva rade zajedno kako bi se obezbedio napredak. Predsednica Brnabić je jasno stavila do znanja da je samo kroz saradnju i inkluzivnost moguće ostvariti ambicije Srbije na putu ka Evropskoj uniji.
U svetlu njenih izjava, može se zaključiti da je ključ uspeha u integracijama Srbije u Evropsku uniju u aktivnom angažovanju civilnog društva, koje može da igra presudnu ulogu u oblikovanju reformi i stvaranju pozitivnog okruženja za promene. Ova situacija postavlja izazov pred sve aktere u Srbiji, koji moraju da se udruže i rade na jačanju procesa integracija.
