Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da su „pridike“ o setu pravosudnih zakona u Srbiji dolazile od „blokadera“ iz bivše vlasti. Ona je naglasila da se tokom njihovog mandata menjala Ustav bez javne rasprave i konsultacija. U svom odgovoru na kritike člana Stranke slobode i pravde Konstantina Samofalova, Brnabićeva je istakla da su bivši vlastodršci otpustili veliki broj tužilaca i sudija koji su bili politički nepodobni, zamenivši ih onima koje su birali na opštinskim odborima svojih stranaka.
Brnabićeva je na društvenoj mreži X komentarisala da su se prethodne vlasti hvalile svojim reformama pravosuđa, ali da su te reforme na kraju koštale građane Srbije 44 miliona evra. Ova izjava je stigla kao odgovor na Samofalovljeve tvrdnje da je vlast bila dužna da predloge zakona iz oblasti pravosuđa pošalje Evropskoj komisiji pre nego što ih je stavila u proceduru Skupštine. Samofalov je posebno naglasio da su zakoni u proceduri došli bez javne rasprave.
Brnabićeva je takođe istakla da su bivši vlastodršci, koji sada kritikuju aktuelnu vlast, tražili da se glasa protiv ustavnih amandmana koji su dobili podršku od Venecijanske komisije i Evropske unije. Ovi amandmani, kako je navela, donose samostalnost tužilaštva i nezavisnost pravosuđa. Ona je postavila pitanje da li zakoni koje sada predlaže vlada negiraju sve što je postignuto izmenama Ustava. Ako to nije slučaj, postavila je pitanje zašto su protiv tih zakona, ukazujući na njihovu doslednost.
Brnabićeva se osvrnula i na to da oni koji se protive aktuelnim zakonima često nemaju konkretna rešenja, već jednostavno kritikuju sve što dolazi iz vlasti. „Ili ste samo, po pravilu, protiv svega? Biće da je to. Vizionarska politika, nema šta,“ zaključila je.
Konstantin Samofalov je prethodno na društvenim mrežama izjavio da je vlast bila obavezna da pošalje predloge zakona Evropskoj komisiji pre nego što su ti zakoni stavljeni u proceduru Skupštine. On je istakao da je proces donošenja zakona bio neproporcionalno brz i da je sproveden bez potrebnih javnih konsultacija.
Ove izjave i međusobne optužbe između vlasti i opozicije dolaze u trenutku kada se u Srbiji raspravlja o ključnoj reformi pravosudnog sistema, što je tema koja već duže vreme izaziva velike polemike. Kritičari upozoravaju da bi brza procedura donošenja zakona mogla dovesti do problema u funkcionisanju pravosudnog sistema i da bi mogla ugroziti nezavisnost pravosuđa.
Brnabićeva je tokom svoje karijere često isticala važnost reformi pravosudnog sistema, naglašavajući da su oni ključni za jačanje demokratije i vladavine prava u Srbiji. Ona je istakla da je važno obezbediti transparentnost i efikasnost pravnog sistema kako bi se povratilo poverenje građana.
U međuvremenu, opozicija je nastavila da izražava zabrinutost zbog načina na koji se donose ključni zakoni i traži veći stepen uključenosti građana i stručne javnosti u proces donošenja odluka. Mnogi smatraju da je potrebno obezbediti širu javnu raspravu kako bi se izbegle greške iz prošlosti i osiguralo da reforme budu u interesu svih građana.
Ova situacija ukazuje na duboke podele u srpskom društvu, gde se vlasti i opozicija suočavaju sa velikim izazovima u pokušaju da pronađu zajednički jezik i rešenja za ključne probleme koji se tiču pravosudnog sistema. U narednim nedeljama i mesecima, očekuje se da će se polemika o ovim pitanjima intenzivirati, a sudbina pravosudnih zakona ostaje ključna tema u političkom diskursu Srbije.
