Bivša hrvatska ministarka za regionalni razvoj i fondove Evropske unije, Gabrijela Žalac, osuđena je na sedam meseci zatvora zbog zloupotrebe položaja i ovlašćenja, saopštila je Kancelarija evropskog javnog tužioca (EPPO). Ova presuda doneta je na osnovu sporazuma o priznanju krivice, pri čemu je Žalac priznala krivicu za sve optužbe i tokom istrage je u potpunosti vratila iznos štete koji prelazi 9.700 evra.
U saopštenju EPPO-a navodi se da je optužnica potvrđena i da je optužno veće prihvatilo sporazum stranaka. Gabrijela Žalac je proglašena krivom, a na osnovu sporazuma joj je izrečena kazna zatvora od sedam meseci. Nezakonito stečena imovinska korist vraćena je još tokom istrage, a presuda će postati pravosnažna po isteku žalbenih rokova, izjavila je Sani Ljubičić iz EPPO-a, kako prenosi Hrvatska radio televizija.
Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, s obzirom na to da se radi o bivšoj ministarki koja je imala značajnu ulogu u vladi. Gabrijela Žalac je bila na čelu ministarstva koje se bavilo regionalnim razvojem i korišćenjem sredstava iz fondova EU, a njena presuda ukazuje na ozbiljnost optužbi o zloupotrebi položaja koje su se pojavile tokom njenog mandata.
Žalac je bila na poziciji ministarke od 2016. do 2020. godine, a tokom njenog mandata, Hrvatska je dobila značajna sredstva iz evropskih fondova. Međutim, tokom istrage otkriveno je da je zloupotrebljavala svoje ovlašćenje, što je dovelo do njenog hapšenja i kasnije suđenja. Osim zatvorske kazne, Žalac je obavezna da vrati nelegalno stečeni novac, što je učinila pre nego što je presuda doneta.
Ova presuda dolazi u trenutku kada Hrvatska nastoji da poboljša svoj imidž u očima javnosti i Evropske unije, s obzirom na to da se suočava sa kritikama zbog korupcije i zloupotrebe vlasti. Mnogi analitičari smatraju da ovakvi slučajevi mogu uticati na poverenje građana u institucije i vlast, kao i na buduće korišćenje sredstava iz EU fondova.
Reakcije na presudu su bile podeljene. Dok su neki pozdravili odluku suda kao korak napred u borbi protiv korupcije, drugi su ukazivali na to da je kazna od sedam meseci zatvora relativno blaga s obzirom na težinu dela. Pitanje koje se postavlja jeste da li će ovakvi slučajevi služiti kao upozorenje drugim javnim službenicima ili će se korupcija nastaviti bez posledica.
S obzirom na to da je EPPO osnovan sa ciljem da se bori protiv kriminala koji utiče na finansijske interese EU, ovaj slučaj može poslužiti kao primer uspešnog delovanja ovog tela. Ipak, ostaje pitanje koliko će ovakve presude uticati na promene unutar sistema i koliko će se ozbiljno shvatiti borba protiv korupcije na višim nivoima vlasti.
Gabrijela Žalac će, prema informacijama iz medija, imati pravo na žalbu, ali se očekuje da će presuda postati pravosnažna nakon isteka žalbenih rokova. Ovaj slučaj će sigurno ostati u fokusu medija i javnosti, naročito u svetlu predstojećih izbora i potrebe za reformama u borbi protiv korupcije.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se ovaj slučaj razvijati, kao i na moguće posledice za druge javne službenike i političare u Hrvatskoj. Očekivanja su velika, a rezultati će imati dugoročne posledice na političku scenu i poverenje građana u institucije.
