Dragoljub Bajić, vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, izjavio je da su radovi na sanaciji zgrade ovog kultnog mesta još uvek u toku, te da termin ponovnog otvaranja nije poznat. Prioritet u ovom trenutku je bezbednost zaposlenih i publike. Bajić je istakao da su u poslednje tri nedelje otklonjene određene nepravilnosti koje su omogućile baletskom sektoru da nastavi pripreme za premijeru baleta „Don Kihot“, koja će označiti početak nove sezone.
U cilju povećanja bezbednosti, raščišćeni su evakuacioni putevi i izlazi iz zgrade. Bajić je naglasio da su određeni indikatori za ponovno otvaranje pozorišta očekivani nakon 29. oktobra, a trenutno je pokrenut proces javne nabavke, koji ima svoje zakonske rokove. Takođe, plan zaštite od požara, koji je Narodno pozorište predalo pre dve nedelje, vraćen je sa negativnom ocenom, sa 24 tačke koje je potrebno ispraviti. On je naložio službama da se maksimalno angažuju i da svaki budući korak bude u skladu sa smernicama sektora za vanredne situacije i nadležnih službi.
Zavod za zaštitu od požara je izuzetno složen i zahtevan proces, a Bajić je istakao da pozorište predstavlja ozbiljniji sistem od nekih industrija koje se bave hemijom i zapaljivim materijalima. On je dodao da, iako zemljotres ne može biti predviđen, sve mere se sprovode kako bi se rizik od požara svodio na minimum.
Bajić je početkom oktobra organizovao obilazak zgrade Narodnog pozorišta sa predstavnicima sindikata kako bi ih upoznao sa stanjem objekta. Svi prisutni su bili šokirani onim što su videli, ocenivši da više liči na horor film nego na temelj kulturne institucije. Prethodne rekonstrukcije su se fokusirale samo na nadzemni deo, dok je podzemni deo ostao netaknut. Bajić je naglasio da bi, da je bilo više fer-pleja i manje politike, svi saglasno rekli da se problem mora rešiti pre nego što se nastavi sa realizacijom sezone.
Bajić je takođe istakao da Narodno pozorište treba da bude otvoreno i dostupno svim građanima Srbije, bez obzira na razlike. On je naglasio da u ovoj instituciji nema diskriminacije, ni na sceni ni iza nje. Govoreći o nedavno usvojenom pravilniku, rekao je da ima za cilj očuvanje profesionalizma i integriteta umetnosti. Ne traži od zaposlenih političku neutralnost van pozorišta, već unutar njega, zbog poštovanja publike.
Na pitanje o bezbednosnim proverama u drugim pozorištima u Srbiji, Bajić je rekao da nema informacija, ali smatra da bi trebalo da slede primer Narodnog pozorišta. Narodno pozorište je zatvoreno više od tri nedelje nakon inspekcijskog nadzora Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova, koji je utvrdio niz nepravilnosti koje mogu ugroziti bezbednost.
Kontrola koju je inicirao Bajić naložila je sprovođenje 59 mera radi otklanjanja utvrđenih propusta. Među problemima su nepostojanje tehničkog prijema nekih delova rekonstruisane scene, odsustvo atestne dokumentacije o materijalima na evakuacionim putevima, neobeleženi izlazi, kao i izostanak redovnih kontrola sistema protivpožarne zaštite. Takođe, od 2024. godine, Narodno pozorište nema važeći plan zaštite od požara, što je ključni dokument za funkcionisanje svake ustanove u okviru sistema bezbednosti.
Zbog ovih problema, Ministarstvo kulture i Uprava Narodnog pozorišta odlučili su da delovi zgrade ostanu zatvoreni do ispunjenja svih naloženih mera. Bajić je ponovio da bezbednost mora biti imperativ, naglašavajući da se umetnost ne može meriti bezbednošću, te da je prioritet da se sve reši pre ponovnog otvaranja pozorišta.
