Evropska unija je na jučerašnjoj sednici Saveta za opšte poslove donela odluku da ne otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom. Ova odluka dolazi u svetlu potrebe za daljim reformama u Srbiji, a Savet EU je naglasio da će pitanje otvaranja tog klastera biti odloženo do daljnjeg. U međuvremenu, Srbija, prvi put nakon skoro 15 godina, neće imati predstavnika na Samitu EU i Zapadnog Balkana koji se danas održava u Briselu.
Klaster 3 se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast, a u zaključcima Saveta EU se navodi da će se pitanje otvaranja ovog klastera ponovo razmotriti kada Srbija postigne značajan napredak u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom. Ova dva aspekta će i dalje imati ključnu ulogu u određivanju tempa pregovora o pristupanju.
Savet je, međutim, primetio da Srbija ima određeni napredak u dosadašnjim pregovorima, s obzirom na to da je otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, a dva su privremeno zatvorena. Takođe, priznato je da Srbija održava nivo spremnosti u pogledu početnih kriterijuma u okviru Klastera 3.
U zaključcima se naglašava potreba za ubrzanjem reformi u oblasti vladavine prava, kao i doslednom primenom zakona o medijima i jedinstvenom biračkom spisku. Savet EU je pozvao Srbiju da ublaži tenzije i polarizaciju u društvu, izražavajući zabrinutost zbog nazadovanja u oblasti slobode medija i izražavanja.
Savet EU je takođe izrazio očekivanja da Srbija pokaže čvrstu političku volju u sprovođenju reformi vezanih za EU, iako su reforme usporene tokom prošle godine. Primećeni su određeni pozitivni trendovi u poslednjem periodu, što može doprineti daljem napretku.
Ova situacija dolazi nakon što Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima sa EU od decembra 2021. godine. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, odlučio je da ne prisustvuje Samitu EU-Zapadni Balkan, naglašavajući da mora da štiti interese svoje zemlje. On je istakao da će Srbija nastaviti evropskim putem, ali se oseća nezadovoljstvo zbog trenutnog odnosa prema Srbiji unutar EU.
Vučić je izjavio: „Prvi put u 13 ili 14 godina neću otići na ovu međuvladinu konferenciju. Niko neće biti u ime Republike Srbije. Ova odluka je donesena da ne bi bilo nikakvih pritisaka na vladu.“ Dodatno, on je izrazio zahvalnost evropskim liderima koji su pokazali poštovanje prema Srbiji.
Direktor Instituta za evropske studije, Slobodan Zečević, smatra da je Vučić postupio ispravno usvajajući potrebne zakone, ali da nije dobio pozitivne odgovore u vezi sa otvaranjem Klastera 3. On naglašava da se ovaj potez može smatrati protestom Srbije, s obzirom na to da je ispunila obaveze, a nije dobila uzvratnu reakciju.
Zečević takođe ističe da duboka politička kriza u zemlji dodatno opterećuje evropski put Srbije. Pojedini analitičari smatraju da EU ne može napredovati u pregovorima dok se ne razreše unutrašnji problemi u Srbiji. On naglašava da je potrebno da se fokusira na fundamentalne vrednosti, kao što su sloboda kretanja i medijska sloboda, kako bi se stvorili uslovi za dalji napredak.
Prema njegovim rečima, Evropska komisija i dalje podržava proširenje EU, smatrajući da je to ključno za stabilnost i napredak čitave Evrope. Njena pozitivna ocena u vezi sa otvaranjem Klastera 3 ukazuje na to da postoje šanse za napredak, ali se odnosi Beograda i Prištine i dalje predstavljaju prepreku. Unapređenje ovog odnosa zahteva i priznavanje prištinskih dokumenata od strane Beograda, kao i formiranje Zajednice srpskih opština od strane Prištine.
U svakom slučaju, trenutna situacija ukazuje na složenost i izazove koje Srbija mora prevazići na svom putu ka EU, a sa svim očiglednim preprekama, budućnost evropskih integracija ostaje neizvesna.
