Gas do daske, bez kočnica i bez pravila. Dok većina Beograđana spava, ulice se pretvaraju u trkačke staze – sve češće sa opasnim i tragičnim posledicama. U Višnjičkoj Banji pre nekoliko večeri organizovana je ilegalna trka, a u Sremčici je pre više od mesec dana povređen šesnaestogodišnjak i pričinjena velika materijalna šteta kada su dva automobila izletela sa puta.
U jednoj od ulica u Višnjičkoj Banji, tokom dana šetaju porodice, a tokom večeri organizuju se ilegalne trke. Vozačima je zanimljiva zbog dugog pravca i mogućnosti razvitka velikih brzina. Ipak, za razliku od trkačkih staza, ovde nema barijera, nema kontrole, već samo mogućnosti da naletite na učesnika u saobraćaju koji može postati kolateralna šteta.
Jedna od stanovnica Višnjičke Banje opisuje situaciju: „Pre otprilike deset dana to je bila grupa mladih ljudi, 18 do 20 godina, koji su tu jurili, okrenuli se tamo i vratili prebrzo. Šta bi bilo da je neko dete iskočilo?“
Kada padne mrak, pojedini delovi grada menjaju svoje lice. Umesto mirnih ulica – zvuk motora i naglo ubrzanje. Ilegalne trke nemaju organizatora na papiru, ali imaju jasna pravila na ulici – pravac, signal i maksimalno ubrzanje. Problem je što to nisu zatvorene staze – već javne saobraćajnice na kojima se u svakom trenutku može pojaviti neko ko ne očekuje trku.
Emir Smailović sa Saobraćajnog fakulteta ističe da su grupe koje se povezuju sa ovakvim ponašanjem uglavnom mladi vozači muškog pola, u noćnim uslovima, na delovima saobraćajnice gde je manji obim saobraćaja. „Pre svega, to je grupa mladih koja nema dovoljno obrazovanje niti vaspitanje za bezbedno učešće u saobraćaju. Nema ni svest o rizicima takvog ponašanja“, dodaje on.
S obzirom na to da je zatvaranje ulica od strane fizičkih lica zabranjeno zakonom, postavlja se pitanje gde vozači pripremaju svoja vozila i da li su oni uopšte legalna. Momčilo Matijašević, sudski veštak, naglašava da su to često vozila koja ne mogu da prođu tehnički pregled i da je čitav lanac prekršaja vrlo ozbiljan. „Gde ste vi to trenirali? Trenirate u javnom saobraćaju i ugrožavate mene koji sam običan učesnik u saobraćaju“, objašnjava Matijašević.
Mapa ovih trka nije zvanična, ali je poznata među učesnicima. Višnjička banja, Batajnički drum, Ostružnički most, pa čak i centralne gradske saobraćajnice poput prilaza Terazijskom tunelu. Zajedničko im je jedno – dugi pravci koji podstiču brzinu. Pri velikim brzinama, fizika ne ostavlja prostor za grešku. Refleksi kasne, kočenje je duže, a kontrola sve slabija.
Matijašević upozorava na ozbiljnost situacije: „Ta vozila ne mogu da prođu tehnički, a pitanje je i da li ti ljudi imaju vozačke dozvole. U filmovima je slična situacija kao i u realnosti. Dok policija dođe, oni su već nestali sa lica mesta.“
Beograd je već video ovakav obrazac. Devedesetih, takozvani „srpski rulet“ značio je prolazak kroz crveno svetlo bez zaustavljanja. Danas, isti impuls dobija novu formu – brže automobile, jače motore, ali sličan rizik. Posledice su iste – neretko i nepovratne.
Stanari ističu da se „ulične trke“ dešavaju i u blizini stambenih zgrada. U Sremčici, skoro svake noći organizuju se ilegalne trke automobilima, a u njima su učestvovali čak i maloletnici. Ovaj trend nije nov, ali sa bržim automobilima i većim rizicima, posledice su često tragične i nepovratne. Očigledno je da je potrebno hitno delovanje kako bi se sprečilo dalje ugrožavanje života i imovine građana.
