Beograđanka je nedavno doživela neobičan susret kada je naišla na velikog insekta, koji ju je uplašio svojom pojavom. Ovaj insekt, koji je prema procenama stručnjaka reč o majskom gundelju (Melolontha), izazvao je veliku pažnju i interesovanje javnosti. Profesor Aleksandar Ćetković sa Biološkog fakulteta u Beogradu potvrdio je da se radi o jednoj od najčešćih vrsta ovog roda u Evropi.
Majski gundelj je krupan tvrdokrilac, poznat po svojim karakterističnim crvenkasto-smešnim pokrilcima i belim dlačicama. Odrasli gundelji dostižu dužinu od 25 do 30 milimetara i imaju prepoznatljivu boju tela, dok su im pokrilca obično prekrivena finim belim dlačicama. Pored toga, na bočnim stranama trbuha imaju bele trouglaste mrlje. Njihove antene su specifične i imaju oblik lepeze, pri čemu mužjaci imaju veće listiće od ženki.
Susret sa ovim insektom nije bio uobičajen za Beograđanku, koja je rekla da nikada nije videla veću bubu. Njena zabrinutost je dodatno pojačana kada je videla insekt veličine skoro pola kažiprsta odraslog čoveka. Ovaj insekt, iako može delovati zastrašujuće, zapravo je prirodni deo ekosistema i ima svoje mesto u njemu.
Larva gundelja, poznata kao grdobija, karakterističnog je „C“ oblika i može narasti do pet centimetara. Ovaj insekt prolazi kroz zanimljiv razvojni ciklus koji traje tri do četiri godine, a u hladnijim krajevima može trajati i do pet godina. Tokom većine svog života, larve se nalaze pod zemljom, dok odrasle bube žive samo nekoliko nedelja.
Odrasli gundelji su aktivni uglavnom u sumrak i privlači ih svetlost, što često dovodi do toga da uleću u kuće ili udaraju u ulične svetiljke. Njihova ishrana se sastoji od lišća listopadnog drveća, pri čemu najviše vole hrast, bukvu i javor, kao i voće poput šljive, trešnje i jabuke. U slučaju masovnog izleganja, gundelji mogu izazvati oštećenja na drveću, ali drveće se obično brzo oporavi jer ovi insekti imaju kratak životni vek.
Jedan od značajnih problema vezanih za gundelje su oštećenja koja njihova larva može prouzrokovati na biljkama. Kada grdobija pregrize glavni koren biljke, ona počinje da vene i suši se. Najveće štete se javljaju u rasadnicima voća, mladim vinogradima, jagodnjacima i povrtnjacima. Nažalost, šteta se često primećuje tek kada biljka počne da propada, što može predstavljati ozbiljan problem za poljoprivrednike.
Međutim, postoje načini da se reše problemi sa gundeljima. Duboko oranje i freziranje zemljišta tokom leta i jeseni može izbaciti larve na površinu, gde ih sunce osuši, a ptice i druge životinje brzo pojedu. Gundelji i njihove larve predstavljaju omiljenu hranu za mnoge životinjske vrste, uključujući krtice, ježeve, rove, ptice poput vranama i čvorcima, kao i domaću živinu.
Iako je susret s ovim insektom izazvao strah kod Beograđanke, stručnjaci naglašavaju da je majski gundelj običan deo prirodnog ekosistema i da je važno razumeti njegovu ulogu u prirodi. Ovaj neobični susret podseća nas na to kako smo svi povezani s prirodom i kako svaka vrsta igra svoju ulogu u održavanju ravnoteže u ekosistemu.
