Porodice sa naglašenim društvenim statusom često nameću deci proslavu rođendana koja se ne poklapa s njihovim željama. Mnoge osobe, koje su doživele teške trenutke tokom svog života, razvijaju averziju prema ovom datumu, što dovodi do osećaja tuge i gubitka. U razgovoru sa jednom Beograđankom koja nije volela svoj rođendan, saznajemo da su joj teške životne okolnosti i traumatična iskustva u detinjstvu ostavili dubok trag.
Naša sagovornica, koja je odrasla sa problematičnim ocem alkoholičarem, prenosi svoja traumatična sećanja. „Imala sam užasnog oca koji je bio alkoholičar i koji je planski čekao moj rođendan kako bi mi na neki način napakostio. Živela sam sa mamom i bakom, a on bi me stalno prekoravao i pretio“, govori ona. Ova pretnja je trajala godinama, a kako je vreme prolazilo, njen rođendan je postao simbol straha i tjeskobe.
Kada je postala odrasla osoba i zasnovala svoju porodicu, pomislila je da će se stvari promeniti. Ipak, u trenutku kada je očekivala sreću, doživela je novu izdaju partnera na svoj rođendan. „Nisam mogla da verujem da neko ne želi da bude sa svojom ženom, decom, bebom od dva meseca. To je bio trenutak kada su se svi moji snovi srušili“, priseća se. Čak i pored godina koje su prošle, osećaj tuge i razočaranja ostao je prisutan.
Psiholog i psihoterapeut Jovana Stojković objašnjava da su razlozi zbog kojih neki ljudi ne vole svoje rođendane često kompleksni. „Rođendan može podsećati na nešto što je nedostajalo u detinjstvu, a takođe može izazvati strah od razočaranja. Mnogi ljudi se osećaju pod pritiskom da moraju imati srećno lice, što često dovodi do suprotnog efekta“, navodi ona.
U bogatim porodicama, proslava rođendana često postaje predstava za javnost, gde se očekuje da deca budu srećna i zadovoljna, čak i kada to nije slučaj. „Mnoge porodice se suočavaju sa velikim problemima, ali ne govore otvoreno o njima. To iscrpljuje energiju, jer deca moraju da glume sreću, i često se osećaju izolovano tokom proslava“, dodaje Stojković.
Osobe koje su imale slična iskustva često izbegavaju proslavu svog rođendana, birajući da pobegnu iz svog okruženja. Naša sagovornica takođe priznaje da beži iz Beograda na svoj rođendan kako bi lakše podnela dan. „Jednostavno, pojavi se ta neka tuga koju ja ne želim da imam, i to samo izlazi iz mene“, kaže ona.
U mnogim slučajevima, pritisak društva može dodatno pogoršati situaciju, jer okolne osobe često ne razumeju kroz šta prolazi ta osoba. „Kada rođendan dolazi, okolina nameće tortu ili žurku iznenađenja, misleći da je to dobro, ali ponekad to može biti preveliki pritisak“, zaključuje Stojković.
U zaključku, rođendan može biti izvor sreće za mnoge ljude, ali za druge predstavlja podsećanje na gubitke, strahove i bolne trenutke. Razumevanje tih osećanja ključno je za pružanje podrške osobama koje se bore s averzijom prema ovom posebnom danu. Kroz otvoren razgovor i empatiju, možemo pomoći drugima da prevaziđu svoje unutrašnje borbe i krenu napred.
