Beograd će ovog vikenda biti domaćin regionalnog takmičenja u programiranju i robotici za decu do 13 godina, poznatom kao Future Kids hakaton. Na ovom događaju očekuje se učešće više od 80 timova iz Srbije i drugih zemalja regiona, koji će predstaviti svoja znanja, ideje i inovativna rešenja. O značaju razvoja digitalnih veština među mladima govorile su Milena Marsić, koordinatorka za nastavu Kliker IT centra, i prošlogodišnja pobednica hakatona, Marta Stojčić.
„Ove godine hakaton je ponovo otvorenog tipa i dolaze timovi iz pet zemalja, praktično smo obuhvatili gotovo celu ex-Jugoslaviju, tako da je to jedno od najvećih takmičenja tog tipa“, istakla je Marsić. Učesnici su deca podeljena u dve kategorije: do 10 i do 13 godina, dok su tehnologije koje koriste potpuno slobodne, od blokovskog programiranja do kodiranja.
Timovi se sastoje od po tri člana i imaju mentore, a ove godine biće angažovano više od 50 mentora. Ukupno, događaj će okupiti više od 350 učesnika. Marsić je naglasila da cilj hakatona nije samo takmičenje, već i razvoj kreativnosti i logičkog razmišljanja kod dece, kao i razmena iskustava i druženje sa vršnjacima iz različitih zemalja. „Nije nam cilj samo takmičenje, već da deca pokažu da njihove ideje mogu da reše realne životne probleme“, zaključila je.
Marta Stojčić, pobednica prošlogodišnjeg hakatona, naglasila je da joj na takmičenjima najvažnije druženje i razmena iskustava, a ne rezultati. Ona je istakla da od projekata ne očekuje pobedu, već priliku da vidi rad drugih timova i upozna nove ljude. Stojčić je zainteresovana za programiranje i robotiku od ranog detinjstva, a svoje interesovanje je započela kada je njena majka pronašla oglas za radionicu kada je imala samo pet godina.
Govoreći o radu na robotima, ona je opisala timski rad i kreativni proces koji uključuje improvizaciju. „Što bi moj tata rekao, sve je lako kad se nauči. Samo treba da se savlada tehnika“, navela je. U programiranju koristi blokove, odnosno vizuelne komande koje se slažu u kod koji robot izvršava, dok je najteži deo pronalaženje odgovarajućih delova za konstrukciju robota.
Marta je navela da je radila na projektu pod nazivom „Kasica skupljačica“, čiji je cilj prikupljanje novca pomeranjem virtuelne kasice prasice. „Cilj igre je da skupimo što više para tako što pomeramo malu kasicu levo-desno“, objasnila je.
Milena Marsić je dodala da su radionice i hakatoni osmišljeni kako bi deca od najranijeg uzrasta učila kroz praktičan rad, razvijajući logičko i analitičko razmišljanje, timski duh i kreativnost. Ona je istakla da deca danas ranije dolaze u kontakt sa tehnologijom nego ranije generacije, što omogućava brže usvajanje znanja i lakšu primenu u praksi.
„Radimo u malim grupama od tri do osam polaznika, što omogućava individualni pristup i efikasnije učenje“, navela je Marsić. Ovaj pristup podstiče motivaciju dece da istražuju i razvijaju svoje veštine, bez obzira na to da li će se kasnije profesionalno baviti programiranjem.
Svake godine se organizuje hakaton sa novom temom, a ovogodišnja tema biće otkrivena tek na dan takmičenja. Marsić je naglasila da cilj nije samo programiranje, već i razvoj timskog rada, druženje i kreativno rešavanje zadataka.
Na kraju, Marsić je komentarisala zabrinutost roditelja zbog vremena koje deca provode pred ekranima, naglašavajući da je cilj usmeriti to vreme na edukativan način. „Gledamo da vreme koje deca provode ispred računara usmerimo u boljem smeru, da razvijaju logiku i iskoriste svoj potencijal“, zaključila je.
