Vazdušni saobraćaj na aerodromu u Briselu bio je obustavljen dva puta tokom utorka uveče zbog viđenja dronova u njegovom vazdušnom prostoru. Aerodrom je ponovo počeo sa radom oko 23.15, nakon što su kontrolori leta, poznati kao Skejs, identifikovali prisustvo dronova.
Prvo zatvaranje aerodroma trajalo je od 20.00 do 21.30, dok je drugo obustavljanje bilo od 22.00 do 23.15. Ove mere su uticale na letove u oba pravca, pri čemu je ukupno 28 letova otkazano, od kojih je 12 bilo polazaka, a 16 dolazaka. Neki od letova su preusmereni na aerodrome u Mastrihtu, Kelnu i Amsterdamu, uključujući avione kompanija Rajaner i DHL, dok su letovi iz Helsinkija i Tanžera otkazani.
Aerodrom Šarlroa takođe je privremeno obustavio saobraćaj na oko 20 minuta iz predostrožnosti, iako se nije prijavilo viđenje dronova u njegovoj blizini. U isto vreme, šest dronova primećeno je u blizini vojne vazduhoplovne baze Klajne-Brogel, koja se koristi za skladištenje američkog nuklearnog oružja i gde su stacionirani borbeni avioni F-16. Belgijska vojska je dobila naređenje da obara dronove iznad vojne teritorije, ukoliko to može da izvede na bezbedan način.
Ministar odbrane Teo Franken je izjavio da bi mogla postojati veza između viđenja dronova i Rusije, iako do sada nema konkretnih dokaza koji bi to potvrdili. Odbor za odbranu planira zatvoreni sastanak kako bi razmotrio učestalost viđenja dronova i razmislio o ubrzanju nabavke opreme za detekciju i neutralizaciju ovih bespilotnih letelica.
U međuvremenu, Rusija je zvanično negirala bilo kakvu povezanost sa neidentifikovanim dronovima koji su letili iznad belgijskih aerodroma i vojnih baza. Ruska ambasada u Briselu je saopštila da nema razloga ni interesa za lansiranje takvih letelica i naglasila da bi ispravan pristup bio uspostavljanje kontakata i saradnje između nadležnih agencija, a ne podsticanje tenzija ili „megafonska diplomatija“.
U saopštenju ambasade se navodi da je Moskva spremna na konsultacije, a komentarišući medijske izveštaje koji sugerišu da bi Rusija mogla biti „umešana“ u letove dronova, ambasada je istakla da belgijska vlada nije iznela direktne optužbe protiv Rusije. „To su samo ‘vrlo verovatne’ pretpostavke sa njihove strane“, dodaje se u saopštenju.
Ova situacija u Briselu dolazi u trenutku kada su bezbednosne pretnje sve prisutnije u Evropi, a posebno u svetlu napetosti između Rusije i zapadnih zemalja. Viđenja dronova u blizini vojnog i civilnog vazduhoplovstva dodatno podstiču zabrinutost o mogućim incidentima i pretnjama po bezbednost.
Belgijska vlada i dalje istražuje slučaj i pokušava da utvrdi poreklo dronova koji su izazvali ovakve probleme. Porast broja dronova koji se koriste za različite svrhe, uključujući obaveštajne i vojne, postavlja nova pitanja o regulaciji i bezbednosti u vazdušnom prostoru, posebno u blizini kritične infrastrukture kao što su aerodromi i vojne baze.
Aerodrom u Briselu, kao jedan od najprometnijih u Evropi, nastavlja da se suočava sa izazovima koje donosi moderna tehnologija, a posebno sa pretnjama koje predstavljaju dronovi. U svetlu ovih događaja, očekuje se da će vlada preduzeti dodatne mere kako bi osigurala bezbednost putnika i avio-prevoznika, kao i da će se fokusirati na unapređenje sistema detekcije i neutralizacije dronova.
