Suze za čiope koje od režimskog platna na Palati Albanija ne mogu da dopru do svojih ptića nisu bile samo omaž empatiji. Tog dana, građani ove zemlje su videli svoj odraz u ogledalu. Stravični susret sa stvarnošću pokazao je izvanredna bića, borbena i puna životne energije, koja su, međutim, blokirana šundom i neukusom. Činom čistog iživljavanja, bez ikakvog povoda, građani su osećali potrebu da ih spasu.
Čiope, kako kažu, spadaju među ptice koje najduže ostaju u vazduhu bez sletanja. Mogu provesti više meseci neprekidno leteći. Ova karakteristika je simbolična; one su slične većinskom delu Srbije, koja mesecima nije stajala u borbi da normalno bude normalno. Građanima su životi ponovo zavisili od sopstvenih izbora, a ne od tuđih, bahatih poteza.
Još jedna sličnost sa ovim veličanstvenim pticama jeste to što su i one sazdane od materije, od istog bita kao i mi, ljudi. To otvara pitanje: šta onda radi protiv nas, ako smo isto? U ovoj maloj državi, mnogi se pitaju šta se to uvlači u sve sfere života i kako uspeva neprekidno da ih pomrači.
Kao i u svemiru, i kod nas obitava tamna materija. Ona deluje iznutra, razara i guta, neprekidno ždere i uvek je gladna. Gladna je novca, gladna iživljavanja, gladna nevinih života, manipulacije, prirode. Zavidna je i gadljiva na dobrotu, empatiju i znanje. Ova zloba preplavljuje sve frontove, kako svesno, tako i nesvesno. Ona ruši nadstrešnice, točkom gradskog prevoza ubija građane, kolima udara penzionere i studente. Istovremeno, izaziva strah i bes.
Strah od svakog mosta, grede, tramvaja. Bes od vređanja zdravog razuma, podsmeha uz psihološku poruku: “može nam se”. Maltretiranja su dostigla stepen u kojem više nema ni banalnih opravdanja, poput onog slučaja obustave vozova na dan poslednjeg velikog protesta na Slaviji. Vlast više ne smišlja izgovore.
Kristina Bondžulić, koja je prisustvovala događaju, napominje da se vlast smeje u lice građanima i poručuje: „Policija može ubiti, pa šta; vozove možemo da zaustavimo, pa šta; bele čiope možemo da maltretiramo, i šta ćete sad?“ Ova poruka odražava ne samo aroganciju vlasti, već i osećaj bespomoćnosti kod građana.
Međutim, brojna posmatranja i nobelovac Džejms Pibls kažu da tamna materija čini 27 odsto mase svemira. Ostalo je obična materija i tamna energija. Iako na tom mestu tamna materija nije loša, ne bi bilo loše da na izborima u Srbiji isti procenat zauzme u odnosu na normalnu materiju i pozitivnu energiju. Policija je već odigrala dodole režimu, dok su čiope izvele veličanstven let narodu.
Platno se diže, kao onog dana na Palati Albanija. Da li će finiš biti vredan aplauza kada izvedba bude gotova? Ova pitanja ostaju otvorena, a građani su pozvani na akciju kako bi se izborili za svoja prava i normalan život.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da svaka borba za pravdu i istinu zahteva hrabrost i odlučnost. Građani Srbije, poput čiope, moraju ostati u vazduhu, boriti se za svoje mesto i ne dozvoliti da ih tamna materija obavije. Svi su pozvani da prate dešavanja, jer je borba za bolju budućnost uvek moguća, a nada nikada ne umire.
