Kada odlučite da postavite fotografiju na Instagram ili neku drugu društvenu mrežu, suočavate se s važnim pitanjem: da li da aplikaciji omogućite pristup celoj galeriji ili ne? Ova odluka može imati ozbiljne posledice po vašu privatnost, upozoravaju stručnjaci za internet bezbednost. Gotovo sve popularne aplikacije zahtevaju pun pristup slikama i videozapisima iz vašeg uređaja, ali je važno da razmislite pre nego što to dozvolite.
Torin Klosovski, aktivista za bezbednost i privatnost iz Electronic Frontier Foundation-a, objašnjava da ograničavanje pristupa samo na odabrane fotografije može vas zaštititi od slučajnog deljenja više slika nego što ste planirali. Takođe, time osiguravate da aplikacija ne može pristupiti podacima koje ne želite da deli, bilo slučajno ili s namerom. Vaša galerija sadrži ne samo zabavne fotografije s putovanja i porodične slike, već i osjetljive informacije kao što su dokumenti, pasoši i lične karte. Ove vrste slika su posebno privlačne prevarantima.
U 2023. godini, istraživači su otkrili da su zlonamerne aplikacije skenirale korisničke galerije u potrazi za frazama za oporavak kripto novčanika, što je izazvalo veliku zabrinutost. Google i Apple su brzo reagovali i uklonili ove aplikacije iz svojih prodavnica, ali je to upozorenje na potencijalne rizike koje dolaze s deljenjem vaših podataka.
Iako je možda nezgodnije pretraživati po albumima da biste pronašli jednu fotografiju, to dodatno vreme koje investirate u odabir slike može vas naterati da razmislite o tome šta tačno želite da podelite. Ovaj proces može delovati kao dodatna prepreka, ali može vas zaštititi od nehotice deljenja osjetljivih informacija.
Meta, kompanija koja upravlja društvenim mrežama kao što su Facebook i Instagram, ima dugu istoriju izazivanja zabrinutosti kada je reč o zaštiti privatnosti. U 2022. godini, Facebook je policiji dostavio privatne poruke majke i ćerke koje su se suočavale s krivičnim prijavama zbog navodnog prekida trudnoće. Ovaj slučaj naglašava spremnost Mete da deli korisničke podatke s organima vlasti, što je izazvalo osude zaštitnika privatnosti.
Poslednjih godina, Facebook je takođe uveo funkciju koja je tražila od korisnika da dozvole pristup galeriji kako bi se automatski predlagale AI-uređene verzije njihovih fotografija. Ova funkcija je izazvala zabrinutost među korisnicima, jer je uključivala analizu slika i lica od strane veštačke inteligencije. Iako je ova funkcija uklonjena, Meta nije komentarisala njeno stanje.
U svetlu ovih problema, stručnjaci preporučuju da uvek proveravate šta dozvoljavate aplikacijama da vide na vašem telefonu. Na Facebooku, na primer, možete to uraditi tako što ćete otvoriti aplikaciju, izabrati „Podešavanja i privatnost“, a zatim „Predlozi deljenja iz galerije“. Odatle možete uključiti ili isključiti opciju za dobijanje predloga iz galerije.
Jedan od načina da se zaštitite od nehotice deljenja slika jeste da odbijete davanje potpunog pristupa aplikacijama. Klosovski ističe da je video mnoge primere kada su ljudi slučajno učitali cele galerije na društvene mreže zbog zbunjujućih zahteva za pristup. Odbijanje pristupa može zahtevati dodatni korak u pronalaženju željene slike, ali to može biti korisno jer vas podstiče da razmislite o tome da li je zaista potrebno da objavite tu fotografiju.
U zaključku, iako može biti neprijatno trošiti više vremena na odabir slika, to može pomoći u očuvanju vaše privatnosti. Uvek razmislite pre nego što dozvolite aplikacijama pristup vašim podacima i budite svesni potencijalnih rizika koje to može doneti.
