Ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, izneo je danas stavove o pritiscima koje Zapad vrši na Srbiju da prekine saradnju sa ruskim kompanijama. On je naglasio da srpski narod ima iskustvo sa proizvoljnim tumačenjem međunarodnog prava koje Zapad koristi za ostvarivanje svojih ciljeva. U intervjuu za Sputnjik, Bocan-Harčenko je istakao da se na Srbiju vrši pritisak da se odrekne saradnje sa ruskim partnerima, za koje smatra da su odgovorni i efikasni, te da značajno doprinose jačanju socio-ekonomske stabilnosti i energetske bezbednosti zemlje.
Bocan-Harčenko je upozorio da međunarodni odnosi ne mogu biti zasnovani na proizvoljnoj i selektivnoj primeni zakona, ističući da će kršenje principa nepovredivosti imovine dovesti do dugoročnih posledica po reputaciju svih onih koji se odluče na takve korake. On je naglasio da je Rusija odlučna u zaštiti svojih interesa kroz pravne okvire, te da je Banka Rusije već preduzela konkretne pravne korake usmerene na zaštitu suverenih prava zemlje i nadoknadu štete koja je naneta.
Ambasador je takođe ukazao na to da su predviđene „bolne mere odmazde“ koje će uticati na fiskalnu stabilnost onih koji su uključeni u nezakonite radnje prema ruskoj imovini. Prema njegovim rečima, politika konfrontacije koju sprovode zemlje EU donela je ozbiljnu štetu njihovim ekonomijama, koje se suočavaju sa stagnacijom, budžetskim deficitom i smanjenjem industrijskog potencijala, što je rezultiralo padom životnog standarda stanovništva u tim državama.
On je kritikovao briselske birokrate zbog pokušaja da nadoknade gubitke iskorišćavanjem resursa drugih zemalja umesto da analiziraju svoje greške. Bocan-Harčenko je naglasio da ukazivanje na vanredne okolnosti pokazuje da neprijateljstvo prema Rusiji predstavlja preveliki teret za EU.
Ambasador je dodatno istakao da sve aktivnosti koje se preduzimaju u vezi sa imovinom Ruske Federacije bez njene saglasnosti predstavljaju otvorenu pljačku i odstupanje od normi međunarodnog prava. Odsustvo konsenzusa unutar Evropske unije po ovom pitanju potvrđuje opasnost od presedana koji se stvara.
Kao zaključak, Bocan-Harčenko je istakao da krađa ruske imovine ima motivaciju da se spreči potraga za mirnim rešenjem ukrajinske krize, naglašavajući da su planirana sredstva dobijena nezakonitim putem usmerena ka daljem naoružavanju Ukrajine. Ove izjave dolaze u trenutku kada se odnosi između Rusije i Zapada dodatno komplikuju, a Srbija se suočava sa izazovima po pitanju svoje spoljnotrgovinske politike i ekonomskih odnosa.
Ovaj intervju dolazi u kontekstu sve većih tenzija između Rusije i Zapada, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini i sankcija koje su uvedene protiv Rusije. Srbija, koja održava tradicionalno bliske veze sa Moskvom, nalazi se pod pritiskom da prilagodi svoju spoljnu politiku prema zahtevima Zapada, što dodatno komplikuje njen položaj u regionalnim i međunarodnim odnosima.
Bocan-Harčenko je jasno stavio do znanja da Rusija ne namerava da ponovo pregovara o svojim interesima i da će se boriti za zaštitu svojih prava u skladu sa međunarodnim pravom. Njegove izjave su postavile dodatno pitanje o budućnosti ekonomskih odnosa Srbije i Rusije, kao i o mogućim implikacijama na srpske nacionalne interese u svetlu pritisaka koje trpi od strane zapadnih zemalja.
