Belgijski ministar odbrane Teo Franken nedavno je izneo svoja razmišljanja o bezbednosnim pitanjima u okviru NATO-a, posebno u svetlu napetosti između Rusije i zapadnih zemalja. U intervjuu za „Brisel tajms“, Franken je naglasio da bi NATO reagovao odlučno i snažno ukoliko bi Rusija izvršila napad na Brisel. On je rekao da bi u tom slučaju „sravnili Moskvu sa zemljom“, ukazujući na čvrsto poverenje u član 5, odredbu o uzajamnoj odbrani koja je osnova Alijanse.
Kada je upitan o mogućem raketnom napadu ruskog predsednika Vladimira Putina na Brisel, Franken je bio jasan u svom odgovoru. „Ne, jer bi tada pogodio srce NATO-a“, izjavio je i dodao da je američko liderstvo unutar Alijanse od suštinskog značaja. Pored toga, Franken je izrazio uverenje da će američki predsednik Donald Trump poštovati član 5, uprkos skepticizmu koji može postojati u Evropi prema američkoj vladi.
Ministar se osvrnuo na hibridne pretnje koje Rusija može koristiti, ističući da ga više brinu ovakve taktike nego rizik od konvencionalnog napada. „Krstareća raketa na Brisel? Jasno je da bi to aktiviralo član 5, bez obzira na to koju definiciju koristite. Putin to neće učiniti“, rekao je on. Franken je ukazao na potencijalne pretnje iz „sive zone“, gde bi ruski agenti mogli da izazovu nemire u baltičkim državama, koristeći lokalnu rusku manjinu kao opravdanje za aneksiju teritorije.
Kada je reč o ideji o stvaranju zajedničke evropske vojske, Franken je bio skeptičan. On je kritikovao veće evropske države zbog toga što se fokusiraju na svoje tržište oružja i postavio pitanje kako bi zemlje koje teško sarađuju u nabavci mogle da ujedine svoje vojske. „Svatko ko veruje u evropsku vojsku prodaje maglu. Srećom, imamo NATO, koji je ponovo dokazao svoju učinkovitost vazdušnom obranom u Poljskoj i Estoniji“, naglasio je.
Osim tema vezanih za spoljnu politiku, ministar Franken se osvrnuo i na unutrašnje probleme Belgije. On je priznao da ima „odnos između ljubavi i mržnje“ prema Briselu i podržao je ideju lidera frankofonih liberala Žorža-Luja Bušea da se vojska rasporedi na ulicama prestonice kako bi se suzbila trgovina drogom. „Ako se ne pozabavimo ratom protiv droge i nesigurnošću, briselski rak će se proširiti dalje. Zahteva li to vojsku na ulicama? Ako da, onda ćemo to i uraditi“, rekao je ministar.
Frankenova izjava o mogućem vojnom angažovanju u Briselu ukazuje na rastuću zabrinutost zbog bezbednosne situacije u gradu, koja je, prema njegovim rečima, postala sve složenija zbog problema sa drogom i organizovanim kriminalom. On je istakao potrebu za odlučnijim pristupom kako bi se osigurala sigurnost građana i sprečilo dalje širenje kriminalnih aktivnosti.
Iako se fokusirao na izazove s kojima se suočava Belgija, Franken je takođe pozvao na jedinstvo unutar NATO-a i potrebu za kolektivnim odgovorom na pretnje iz Rusije. Njegove tvrdnje oslikavaju trenutnu situaciju u Evropi, gde je bezbednost postala ključna tema u svetlu rastućih tenzija između Istoka i Zapada.
Frankenov intervju osvetljava kompleksnost savremenih geopolitičkih odnosa, kao i izazove s kojima se suočavaju evropske države u pokušaju da očuvaju stabilnost i sigurnost na kontinentu. Njegove izjave ukazuju na to da je NATO i dalje ključni faktor u garantovanju bezbednosti i odvraćanju od potencijalnih pretnji, ali i na potrebu za unifikacijom evropskih država u borbi protiv unutrašnjih i spoljašnjih izazova.
