Veštačka inteligencija (AI) sve više se integriše u oblasti koje su tradicionalno bile pod kontrolom ljudi, a kontrola saobraćaja postaje jedan od najistaknutijih primera. U Grčkoj je pokrenut pilot-projekat sa pametnim AI kamerama koje automatski prepoznaju i beleže prekršaje. Prvi rezultati su pokazali da se saobraćajni propisi često ignorišu.
Tokom testiranja na osam lokacija u Atini, za samo četiri dana zabeleženo je gotovo 2.500 teških saobraćajnih prekršaja. Ove brojke su bile dovoljne da vlasti ozbiljno razmotre proširenje ovog sistema širom zemlje.
AI kamere nisu ograničene samo na merenje brzine ili prolazak kroz crveno svetlo. Sistem je obučen da prepoznaje i vožnju bez vezanog sigurnosnog pojasa, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, kao i nepropisnu upotrebu zaustavne ili trake namenjene hitnim službama. Kada kamera zabeleži prekršaj, automatski pravi fotografiju i video-snimak sa preciznim vremenom događaja, a sav materijal se kriptuje kako bi se obezbedila validnost dokaza.
Kazne se ne uručuju na licu mesta; vozači dobijaju obaveštenja putem digitalnih kanala, kao što su SMS poruke, e-mail ili državni portal, gde mogu odmah izvršiti uplatu. Mogućnost žalbe postoji, ali video-dokazi ostavljaju vrlo malo prostora za osporavanje.
Jedna od AI kamera postavljena na aveniji Singru, jednoj od najprometnijih saobraćajnica između Atine i Pireja, zabeležila je više od 1.000 prekršaja u toku samo četiri dana, što je činilo skoro polovinu svih zabeleženih prekršaja tokom pilot-faze. Na ostalim lokacijama situacija nije bila mnogo bolja; na raskrsnici avenija Mesogion i Halandriu, čak 480 vozača prošlo je kroz crveno svetlo.
Kazne za prekršaje su značajne. Nevezan pojas ili korišćenje telefona tokom vožnje košta 350 evra, dok prekoračenje brzine može koštati od 150 do 750 evra, u zavisnosti od težine prekršaja. Procene sugeriraju da bi jedna AI kamera mogla da „prihoduje“ do 750.000 evra kazni za samo tri dana. Ovo postavlja pitanje da li se radi o efikasnoj prevenciji ili ozbiljnom problemu u ponašanju vozača.
Trenutno je u funkciji samo osam AI kamera pod nadzorom Ministarstva digitalne uprave, ali planovi su mnogo ambiciozniji. Predviđeno je postavljanje oko 2.000 fiksnih kamera širom Grčke, kao i dodatnih 500 mobilnih sistema koji će biti montirani na gradske autobuse, prvenstveno radi kontrole neovlašćenog korišćenja žutih traka. Očekuje se da će ovaj sistem doprineti smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i stradalih, rasteretiti policiju i obezbediti stabilne prihode za javne službe.
Ministar digitalne uprave, Dimitris Papastergiu, istakao je da cilj nije samo kažnjavanje, već i bezbednost građana. On je naglasio da je ovo politička odluka sa jasnim društvenim ciljem – smanjenje saobraćajnih nesreća i spasavanje ljudskih života. Pravila važe za sve i sprovode se na savremen i pravedan način.
Grčka nije jedina zemlja koja implementira ovakve AI sisteme; slični sistemi već funkcionišu u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Australiji, Indiji, Kini, Japanu, kao i u SAD i zemljama Bliskog istoka. Izgleda da će saobraćaj budućnosti biti pod stalnim digitalnim nadzorom, a tolerancija na prekršaje će biti sve manja.
Ovaj pristup može značajno promeniti način na koji se saobraćaj kontroliše, ali takođe postavlja i pitanja o privatnosti i etici korišćenja tehnologije. Dok se Grčka priprema za masovnu primenu AI kamera, ostaje da se vidi kako će vozači reagovati na ovu novu realnost i da li će se njihovo ponašanje promeniti u skladu sa strožim pravilima.
