Hapšenje petorice pripadnika interventne jedinice, uključujući komandanta i njegovog zamenika, zbog sumnje da su zataškali pucnjavu na Autokomandi kako bi zaštitili počinioca koji je pola godine kasnije izvršio ubistvo, izazvalo je ogroman skandal i otvorilo duboka pitanja o bezbednosnim strukturama u Srbiji. O ovoj situaciji, kao i o stanju poverenja građana u institucije, za Euronews Srbija razgovarali su Milan Milović, pukovnik policije u penziji, i prof. dr Radomir Milašinović, stručnjak za bezbednost.
Pukovnik Milović naglašava da selektivna primena zakona vodi državu u stanje anarhije. On ističe da je korupcija prisutna u svim zemljama, ali da se ključna razlika ogleda u nivou institucionalne reakcije i prevencije. „Dezinformacije na društvenim mrežama su česte, ali istraga mora biti zasnovana na materijalnim dokazima koji su u modernom dobu gotovo neoborivi,“ objašnjava Milović. On dodaje da je svaka saradnja policije sa kriminalnim grupama uvek tragična i da se takvi slučajevi obično loše završe za policajce koji su uključeni.
Milan Milović upozorava da zataškavanje i zloupotreba položaja mogu dovesti do ozbiljnih posledica. „Svako ko se upliće u kriminal, ili bude svedok, postaje meta mafije. Moje kolege treba da budu oprezne,“ naglašava on. Govoreći o korenima problema, Milović smatra da je aktuelna situacija posledica procesa započetih još 1998. godine, kada su stručni kadrovi smenjivani u korist podobnih ličnosti bez iskustva u bezbednosnim strukturama. On kritikuje edukaciju kadrova koji zauzimaju ključne pozicije, ističući anomalije u školovanju.
On dodaje da je unutrašnja bezbednost „kancer sistema“ i da je neophodno uvesti nezavisnu unutrašnju kontrolu koja bi bila odvojena od redovnog sastava MUP-a. Kao ključni korak ka ozdravljenju službe, Milović predlaže rigorozan Zakon o poreklu imovine, posebno usmeren na pripadnike državnih službi. „Ako ne možete da dokažete odakle vam imovina, ona treba da se oduzme i da se proda u humanitarne svrhe. Apsurd je da se od poreza građana plaćaju ljudi koji rade na njihovoj nebezbednosti,“ naglašava Milović.
Na drugoj strani, profesor dr Radomir Milašinović smatra da je slučaj na Autokomandi „prelio čašu žuči“ i da odražava duboko poljuljano poverenje naroda u institucije. Pre nekoliko decenija, bezbednosne provere su bile rigorozne, a kandidati su morali biti „čisti kao crkveni miš“. Danas je, prema njegovom mišljenju, taj sistem urušen u ime pogrešno shvaćene demokratije. „Policajac mora biti uzor, ne može se tolerisati nemoral kod onih koji sprovode zakon,“ ističe Milašinović.
On takođe naglašava da policija mora imati kontrolu nad podzemljem, ali kroz operativni rad, a ne kroz kriminalne aktivnosti. Kritikuje praksu „ad hoc“ reagovanja tek kada se dogodi tragedija ili skandal, i zagovara kontinuirano „provetravanje“ službe. „To ne znači samo čistke, već stalno praćenje moralnih i stručnih kvaliteta zaposlenih,“ objašnjava on.
Na pitanje zašto se o zataškavanju saznalo tek nakon šest meseci i novog zločina, Milašinović odgovara da postoje strukture koje svesno drže „povez na očima“ u interesu kriminalnih organizacija. U slučaju Autokomanda, smatra da su dokazi jasni i da se ne sme napraviti presedan u kojem bi bilo ko bio zaštićen. „Greške u koracima i pokušaji skrivanja istine čine medveđu uslugu sistemu,“ zaključuje Milašinović, naglašavajući da država mora da čisti „rak-ranu“ pre nego što ona potpuno metastazira.
S obzirom na sve ove informacije, jasno je da se pred Srbijom nalaze ozbiljni izazovi u oblasti bezbednosti i poverenja građana u institucije. Potrebne su hitne reforme i transparentnost kako bi se povratilo poverenje i osiguralo da se ovakvi incidenti više ne ponavljaju.
