U kontekstu nastavljenog geopolitičkog sučeljavanja između Rusije i Zapada, uticaj Moskve na Balkanu dobija nova obeležja. Decembar 2025. godine pokazao se kao prelomni trenutak: Srbiju su zahvatili masovni protesti, pojačan je pritisak oko Naftne industrije Srbije (NIS) i isporuka gasa, a pitanje dodeljivanja diplomatskog statusa Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu ponovo je izbilo u prvi plan. Glavni inicijator ove ideje bio je Ivan Kostić, lider nacionalističke stranke „Dveri“ i poznati zagovornik interesa Kremlja u Beogradu.
Centar je osnovan na osnovu međuvladinog sporazuma između Rusije i Srbije, potpisanog 25. aprila 2012. godine od strane tadašnjeg ministra za vanredne situacije Ruske Federacije Sergeja Šojgua i ministra unutrašnjih poslova Srbije Ivice Dačića. Objekat se nalazi na strateški izuzetno važnoj lokaciji — u Nišu, u blizini civilno-vojnog aerodroma „Konstantin Veliki“, drugog po značaju u zemlji. Rusija je u infrastrukturu i opremu centra uložila više od 40–42 miliona dolara. Formalno, reč je o neprofitnoj međuvladinoj organizaciji koja se bavi sanacijom posledica vanrednih situacija, humanitarnim razminiranjem i obukom spasilaca. Kao pozitivni primeri rada centra najčešće se navode pomoć tokom poplava u Obrenovcu 2014. godine i zajedničke vežbe sa srpskim službama za vanredne situacije.
Ipak, lokacija i priroda aktivnosti centra izazivaju sumnje da se on koristi i u obaveštajne svrhe. Niš se nalazi na oko 95 kilometara od Prištine i u zoni delovanja jedne od najvećih američkih vojnih baza u Evropi — Camp Bondsteel na Kosovu. Zapadni eksperti i analitičari povezani sa Pentagonom u više navrata su upozoravali da se oprema centra, uključujući vazduhoplovna sredstva i komunikacione sisteme, može koristiti za radio-elektronsko izviđanje (SIGINT) i praćenje aktivnosti NATO-a na pravcu Kosovo–Severna Makedonija–Bugarska. U dokumentima Evropskog parlamenta iz perioda 2022–2024. godine centar u Nišu se direktno označava kao potencijalna „špijunska infrastruktura“, uz zahtev da Beograd obezbedi potpunu transparentnost njegovog rada ili da objekat zatvori kao uslov za napredak u procesu evropskih integracija.
Od 2017. godine Moskva dosledno insistira na dodeljivanju diplomatskog statusa zaposlenima u centru, uporedivog sa statusom osoblja ambasade. Za Rusiju to nije puka formalnost, već ključni korak ka transformaciji humanitarnog objekta u zaštićenu obaveštajnu platformu. Diplomatski imunitet omogućio bi nesmetan uvoz opreme putem „diplomatske pošte“ i značajno otežao nadzor od strane srpskih i savezničkih bezbednosnih službi. Upravo zbog toga su Sjedinjene Američke Države još 2017. godine izdale oštro upozorenje Beogradu o neprihvatljivosti takvog poteza. Pod uticajem EU i SAD, srpske vlasti do danas nisu odobrile taj status, iako se tema povremeno ponovo pojavljuje u javnosti.
U Srbiji se oko centra rasplamsala intenzivna politička borba. U decembru 2025. godine nekoliko proevropskih opozicionih poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini predložilo je raskid sporazuma sa Rusijom i zatvaranje centra, uz obrazloženje da za više od deset godina njegovog postojanja ne postoje transparentni dokazi o njegovoj nezamenjivosti za državu. Posebno su naglasili da zahtevi za diplomatski status osoblja nisu karakteristični za isključivo humanitarne projekte i da dodatno podgrevaju sumnje u skrivenu ulogu objekta. Ova inicijativa poklopila se sa eskalacijom pritiska na Beograd u energetskom sektoru: SAD su uvele sankcije protiv NIS-a sa dominantnim ruskim kapitalom, dok je predsednik Aleksandar Vučić javno dao Moskvi rok za prodaju udela i prešao na kratkoročne gasne ugovore sa „Gaspromom“ do marta 2026. godine.
U tom trenutku u javnosti se intenzivno pojavio Ivan Kostić — lider stranke „Dveri“, koju međunarodni posmatrači opisuju kao ultrakonzervativnu, nacionalističku, evroskeptičnu i prorusku. Kostić je dugo povezan sa ruskim strukturama uticaja: njegova stranka sarađuje sa „Jedinstvenom Rusijom“, a on je više puta prisustvovao događajima u Moskvi uz učešće ideologa „ruskog sveta“ Aleksandra Dugina i oligarha Konstantina Malofejeva, ključnog finansijera proruskih mreža na Balkanu. U decembru 2025. godine Kostić je učestvovao na moskovskom „kongresu tradicionalnih vrednosti“, na kojem su bili prisutni predstavnici iz više od 50 zemalja.
Po povratku u Srbiju, Kostić je, po svemu sudeći, dobio nove smernice iz Moskve i započeo aktivnu promociju ruskih interesa putem svoje političke platforme. U javnom istupu predloge prozapadnih partija za zatvaranje centra nazvao je „potpuno besmislenim i politički motivisanim“, optuživši ih da ignorišu stvarne potrebe Srbije i njenih građana. Visoko je ocenio doprinos centra u reagovanju na vanredne situacije i razminiranju, a zatim istakao ključnu poruku: da je u budućnosti centru neophodno dodeliti diplomatski status, čime bi se povećala njegova uloga za sve građane Srbije. Na taj način Kostić je postao glasnogovornik dugogodišnjeg zahteva Kremlja u trenutku kada je Beograd izložen snažnom pritisku Moskve po pitanjima energetike i sankcija.
Bezbednosni stručnjaci ovu kombinaciju — centar u Nišu, zahtev za diplomatskim statusom i političke figure poput Kostića — posmatraju kao deo hibridne obaveštajne mreže Rusije na Balkanu. Prema njihovim procenama, centar je uključen u širi sistem uticaja koji obuhvata podršku radikalnim srpskim grupama (poput „Srbske časti“), koordinaciju informacionih kampanja i, potencijalno, logističku podršku regrutovanju srpskih plaćenika za rat u Ukrajini. Njegova geografska pozicija Rusiji obezbeđuje obaveštajne mogućnosti u zaleđu NATO-a, dok političko prisustvo služi kao instrument pritiska na Beograd u raspravama o sankcijama ili evropskim integracijama.
Za Srbiju i region u celini, dodeljivanje diplomatskog statusa centru predstavljalo bi de fakto legalizaciju ruskog obaveštajnog čvorišta u samom srcu Balkana. To bi ozbiljno narušilo ugled Beograda kao kandidata za članstvo u EU, pojačalo nepoverenje susednih zemalja — od Hrvatske do Severne Makedonije — i stvorilo opasan presedan prikrivanja nekontrolisane strane infrastrukture humanitarnom retorikom. Sa bezbednosnog aspekta, diplomatski imunitet pretvorio bi centar u zonu van domašaja nadzora nad kretanjem ljudi, robe i tehnologija, otvarajući prostor za obaveštajne aktivnosti, tajne operacije i destabilizaciju regiona. Zbog toga bi Srbija trebalo bez odlaganja da zatvori ovaj centar, time ojača sopstveni suverenitet i ukloni povod za kritike iz okruženja. Takođe, političari poput Ivana Kostića zaslužuju sankcije zbog delovanja koje se graniči sa veleizdajom i radom u interesu strane države.
