Vučić i njegovi saradnici zveckanjem oružja plaše pre svega svoje birače, ali i deo neodlučnih, koji bi na nekim narednim izborima mogli pomisliti da nam ne trebaju političke promene i destabilizacija, dok gori svuda po svetu. Glasač na lokalnim izborima u Smederevskoj Palanci treba da veruje da ako opštinska vlast ne bude SNS, odmah Hrvatska oružano napada Srbiju. Ova situacija se smatra običnim spinovanjem i uznemiravanjem javnosti, čime se želi skrenuti pažnja sa unutrašnjih problema i nepočinstava SNS u ovim haotičnim međunarodnim okolnostima, tvrde sagovornici Danasa.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, već mesecima govori o mogućem napadu saveza Hrvatske, Albanije i Kosova na Srbiju. U tom kontekstu, ističe ozbiljnu vojnu snagu i novo naoružavanje Beograda. Njegov narativ preuzimaju i niži činovnici SNS, poput Vladimira Đukanovića, koji dodatno pojačava Vučićeve teze o eventualnom sukobu na Balkanu, u kojem se pominje i Bugarska kao potencijalni član pomenutog saveza, uz tvrdnje da ona ima pretenzije na deo srpske teritorije.
Đukanović naglašava potrebu naoružavanja do zuba i ulaganja u modernizaciju vojske. Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, konstatuje da je Vučić najavio da će premijer Albanije, sa kojim je nedavno potpisao zajedničko pismo Briselu, organizovati napad na Srbiju. Lopandić se pita gde je nestao koncept Otvorenog Balkana i kakva politika može dovesti do ovakvih priča. Prema njegovim rečima, Vučićeva spoljna politika marginalizuje Srbiju i udaljava je od evropskog puta, stvarajući geopolitički vakum na Balkanu.
Žarko Korać, profesor Univerziteta u penziji, primećuje da Vučić i dalje gura narativ o Hrvatima kao „krvnim neprijateljima“. Prema njegovim rečima, od rata je prošlo 30 godina i situacija se drastično promenila, ali se ništa nije promenilo u Vučićevoj i Šešeljevoj percepciji. Korać smatra da Vučić koristi strah od potencijalnih napada iz Hrvatske kako bi mobilisao svoje birače na lokalnim izborima, ali se plaši da će većina građana biti skeptična prema takvim tvrdnjama.
Andrej Ševo, istraživač sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, govori o tome kako Vučić i njegovi saradnici zveckanjem oružja zapravo plaše svoje birače i neodlučne, koji bi mogli da misle da političke promene nisu potrebne. Nabavka novog naoružanja se takođe smatra sredstvom za održavanje vlasti. Iako Vojska Srbije deluje opremljenije nego ikada, iz izvora unutar vojske dolaze informacije o nedostatku ljudstva, nezadovoljstvu vojnika i oficira zbog uslova rada i niskih plata.
Ševo naglašava da, ukoliko bi Vučić zaista imao nameru da unapredi efikasnost Vojske Srbije, trebao bi da stvori sistem koji će motivisati vojnike i oficire umesto da se oslanja na nabavku novog oružja kao rešenje za problem osipanja kadra. U tom smislu, njegov pristup je više usmeren na propagandu nego na stvarne reforme u vojsci.
U zaključku, analiza trenutne situacije pokazuje da je Vučićeva strategija zasnovana na strahu i pretnjama, kako bi skrenuo pažnju sa unutrašnjih problema i osigurao podršku birača. Dok se međunarodna scena menja, a odnosi sa susedima postaju sve složeniji, važno je da građani ostanu svesni ovih manipulacija i da kritički preispitaju narative vlasti.
