Evropska leta postaju sve duža i toplija, a nova studija ukazuje na to da bismo u budućnosti mogli imati mnogo više vrelih dana u godini. Ova pojava nije nova, ali su nedavne analize pokazale da obrasci klimatskih promena koje danas vidimo podsećaju na one iz pre 6.000 godina, kako navodi dr Selija Martin-Puertas, vodeća istraživačica sa Odeljenja za geografiju na Rojal Holovej univerzitetu.
Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, istražuje istorijski zapis o klimi kroz analizu mulja sa dna evropskih jezera. Ovi sedimenti pružaju uvid u to kako su se godišnja doba menjala tokom poslednjih 10.000 godina. Istraživači su se fokusirali na „pojasni temperaturni gradijent“, koji predstavlja razliku u temperaturi između Arktika i ekvatora, a koji ima ključnu ulogu u oblikovanju vremenskih obrazaca u Evropi.
Kako se Arktik zagreva, razlika u temperaturi između Arktika i ekvatora se smanjuje, što usporava vazdušne struje i produžava letnje vremenske obrasce, uključujući toplotne talase. Prema rezultatima studije, za svaki pad od jedan stepen Celzijusa u ovom temperaturnom gradijentu, letnja sezona se produžava za oko šest dana. Ako se trenutni trendovi zagrevanja nastave, Evropa bi mogla imati dodatnih 42 letnjih dana do 2100. godine, a do kraja veka čak osam meseci letnjeg vremena.
Ova situacija podseća na uslove u Evropi pre oko 6.000 godina, kada je topli period trajao gotovo 200 dana. Dr Martin-Puertas naglašava da, iako je temperaturni gradijent oduvek postojao, emisije gasova sa efektom staklene bašte ubrzavaju zagrevanje Arktika, koje se trenutno događa i do četiri puta brže od globalnog proseka.
Jedna od autorki studije, dr Laura Bojal, ističe da su trenutne promene karakteristične ne samo po brzini i intenzitetu, već i po uzrocima. Autori takođe navode da na promene letnjih obrazaca utiču i drugi faktori, poput ljudski izazvanih pozitivnih i negativnih povratnih petlji.
Evropa se smatra kontinentom koji se najbrže zagreva, pri čemu su gradovi posebno pogođeni zbog efekta urbanog toplotnog ostrva. To se događa zbog zadržavanja toplote u asfaltu i betonu. Analiza koja je objavljena ovog leta u okviru „Climate Resilience for All“ obuhvatila je temperaturne podatke iz 85 gradova širom sveta za period od 2019. do 2023. godine, pokazujući da se „sezone vrućine“ više ne javljaju samo tokom leta.
Na primer, Atina u Grčkoj imala je posebno dugu sezonu vrućina, sa visokim temperaturama koje su trajale od sredine maja do početka oktobra. Tirana u Albaniji zabeležila je 143 dana ekstremne toplote, dok su Lisabon u Portugalu i Madrid u Španiji imali 136, odnosno 119 dana visokih temperatura.
Ranija istraživanja su pokazala da je ljudski izazvano klimatsko zagrevanje prošle godine donelo dodatni mesec ekstremne vrućine za oko polovinu svetske populacije. Ovi podaci naglašavaju hitnost i značaj suočavanja sa klimatskim promenama, koje imaju dalekosežne posledice na životnu sredinu, ekonomiju i zdravlje ljudi.
U svetlu ovih otkrića, važno je preduzeti korake kako bi se umanjili efekti klimatskih promena i prilagodili se novim vremenskim obrascima. S obzirom na sve veće izazove koje donosi globalno zagrevanje, javnost, vlade i naučna zajednica moraju raditi zajedno na strategijama za očuvanje životne sredine i zaštitu zajednica od ekstremnih klimatskih uslova.
Povećanje broja vrelih dana u Evropi može imati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, poljoprivredu, resurse i biodiverzitet. Zbog toga je ključno razvijati i implementirati održive prakse koje će pomoći u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagodbi na nove klimatske uslove. Samo kroz zajedničke napore možemo se suočiti sa izazovima koje donosi klimatska kriza i osigurati bolju budućnost za generacije koje dolaze.
