U Osnovnoj školi „Stevan Sremac“ u beogradskom naselju Borča, časovi istorije su drugačiji i inovativni, zahvaljujući nastavnici Jelici Pendić. Učenici šestih razreda lekcije o dinastiji Nemanjića ne uče samo iz udžbenika, već kroz kreativne projekte koji su prilagođeni savremenim generacijama. Ova metoda ima za cilj da istoriju učini zanimljivijom i pristupačnijom, koristeći društvene mreže kao platformu za učenje.
Jelica Pendić, koja već 17 godina predaje istoriju, svesna je brzih promena u svetu i obrazovanju. „S obzirom na to da je istorija egzaktna nauka, činjenice se ne mogu menjati, ali način na koji deca upoznajemo sa gradivom mora se menjati i prilagođavati savremenim učenicima,“ objašnjava ona. Njena ideja je da deci približi nauku na jednostavan i opipljiv način.
Kako bi bolje razumele daleke istorijske periode, Pendić je osmislila niz izložbi posvećenih učeničkim radovima. Kroz ove projekte, učenici su imali priliku da ožive značajne ličnosti i događaje iz svetske i srpske istorije. Najnovija ideja je bila da učenici osmisle profile Nemanjića na društvenim mrežama, zamišljajući kako bi se ovi vladari ponašali da žive u 21. veku.
„Deci je potrebna nova i drugačija motivacija za učenje,“ naglašava Pendić. „Želela sam da ih podstaknem da istražuju, osmišljavaju i prezentuju svoje ideje.“ Ovaj pristup omogućava učenicima da se povežu sa istorijom na način koji im je blizak i razumljiv.
Na ovaj način, nastavnica je omogućila učenicima da zamisle kako bi izgledali profili Nemanjića na društvenim mrežama, šta bi objavljivali, ko bi im bili prijatelji i koga bi eventualno blokirali. „Nemanjići su uvek inspirativna tema, a pošto živimo u vremenu društvenih mreža, rodila se ideja da ih modernizujemo,“ dodaje ona.
Učenici su tako kreirali Fejsbuk, Instagram i TikTok profile Nemanjića, što je dodatno obogatilo njihovo razumevanje istorije. Pored toga, svake godine se bave i pravljenjem maketa Nemanjićkih zadužbina, kao što su manastiri Studenica i Žiča, koji krase hol škole. Ovaj pristup ne samo da angažuje učenike, već i njihove roditelje, koji se rado uključuju u realizaciju projekata.
Pendić ističe da je cilj ovakvih aktivnosti da istorija postane predmet koji se voli i o kojem se rado priča. „Ideje sa časova istorije često angažuju i decu i roditelje, što stvara zajedničku atmosferu u učenju,“ naglašava ona. Ovaj model obrazovanja pokazuje da se i tradicionalne teme mogu učiniti relevantnim i zanimljivim za mlade generacije.
Kreativni pristup nastave istorije u OŠ „Stevan Sremac“ služi kao primer kako se obrazovni sistem može prilagoditi savremenim potrebama i interesovanjima učenika. Učenje kroz igru, kreativnost i upotrebu savremenih tehnologija može značajno poboljšati motivaciju i razumevanje istorije kod mladih.
Na kraju, Jelica Pendić se nada da će njeni učenici, kroz ovakve projekte, ne samo savladati gradivo, već i razviti ljubav prema istoriji i kritičko razmišljanje koje će im koristiti tokom čitavog života. Učenje je tako postalo više od običnog ponavljanja činjenica — postalo je iskustvo koje povezuje prošlost sa sadašnjošću, a učenike sa svetom oko njih.
