Zakoni o strancima i vozilima na Kosovu će početi da se primenjuju od ponedeljka, 16. marta, uz određene olakšice, saopšteno je nakon sastanka između specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog, Petera Sorensena, i kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Sastanku je prisustvovao i šef kancelarije Evropske Unije u Prištini, Aivo Orav.
Prema novim odredbama, zaposleni u zdravstvenim i obrazovnim institucijama, kao i studenti, moći će da dobiju dozvole za rad na godinu dana. Opštinski organi će Ministarstvu unutrašnjih poslova dostavljati spiskove ovih lica. Građanima koji žive na Kosovu biće omogućeno da u roku od tri meseca dobiju dokumenta od prištinskih institucija. Validni dokazi za to biće srpske lične karte i izvodi.
Sorensen je naglasio da će potpuna integracija školskih i zdravstvenih ustanova biti moguća uz poštovanje kosovskih zakona i prethodnih sporazuma postignutih u Briselu, uz potpunu koordinaciju sa njim. Ova poseta Sorensena Prištini je druga u kratkom vremenskom periodu, nakon što je nedavno boravio u ovom gradu.
Priština planira da od 16. marta uvede nove propise koji će značajno uticati na srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. U pitanju su zakon o strancima i zakon o vozilima. Prema novom Zakonu o strancima, svi pojedinci koji nemaju dokumente izdate od prištinskih institucija neće moći da borave na teritoriji Kosova duže od tri meseca, osim ako ne obezbede boravišnu ili radnu dozvolu. Ovaj zakon tretira kao „strance“ i Srbe koji nemaju kosovska dokumenta, a za prekršioce su predviđene oštre sankcije, uključujući novčane kazne i mogućnost deportacije.
Istog dana, 16. marta, stupa na snagu i Zakon o vozilima. Ovaj zakon propisuje da je zabranjeno upravljanje vozilima sa stranim registarskim tablicama bez prisustva njihovog zakonskog vlasnika, čak i uz posedovanje ovlašćenja. Ova odredba direktno pogađa Srbe koji koriste automobile registrovane u centralnoj Srbiji, onemogućavajući im dosadašnju praksu.
Iako su ovi zakoni usvojeni ranije – Zakon o strancima 2013. godine i Zakon o vozilima 2017. godine – njihova primena je više puta odlagana. Prvobitno su bili najavljeni za kraj prošle godine, zatim odloženi za 15. januar, a sada su ponovo pomerani za 16. mart. Međutim, izveštaji medija sugerišu da Ministarstvo unutrašnjih poslova u Prištini još nije potvrdilo da li će se zakoni zaista primeniti na taj datum ili će doći do novog odlaganja.
Ove najave izazvale su značajnu uznemirenost i zabrinutost među srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji. Na ovu situaciju reagovao je i srpski patrijarh Porfirije, koji je uputio pismo papi, predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, kao i američkom predsedniku Donaldu Trampu, kao i važnim evropskim i svetskim državnicima, ukazujući na zabrinutost srpske zajednice.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu političku situaciju na Kosovu, gde se na terenu oseća nasleđe sukoba i nesigurnosti. Mnogi analitičari ukazuju na to da bi ovakvi zakoni mogli da dodatno pogoršaju odnose između Srba i Albanaca na Kosovu, kao i da bi mogli da izazovu nove tenzije u regionu. Srbi na Kosovu se sada suočavaju sa dilemom kako da se nose sa ovim zakonima i kako će se njihova svakodnevica promeniti u svetlu novih propisa.
U ovom kontekstu, važno je pratiti razvoj situacije i potencijalne reakcije međunarodnih aktera, koji bi mogli imati uticaj na implementaciju ovih zakona i na stabilnost regiona.
