Istraživanje koje su sproveli naučnici ukazuje na to da se klimatski slom i zagrevanje planete odvijaju mnogo brže nego što se ranije pretpostavljalo. Prema najnovijim podacima, tempo globalnog zagrevanja se gotovo dvostruko ubrzao, a posledice delovanja prirodnih faktora su isključene iz analize. Ova studija, koju je objavio Guardian, ukazuje na to da je stopa globalnog zagrevanja od 2015. godine iznosila oko 0,35 stepeni Celzijusa po dekadi, dok je u prethodnim decenijama iznosila manje od 0,2 stepena.
Ova stopa je najviša zabeležena otkako su naučnici počeli sistematski da mere temperature 1880. godine. Stefan Ramstorf, naučnik iz Instituta za istraživanje uticaja na klimu u Potsdamu i koautor studije, naglašava da bi ako se trenutni tempo zagrevanja nastavi, došlo do dugoročnog prekoračenja granice od 1,5 stepeni Celzijusa, prema Pariskom klimatskom sporazumu, pre 2030. godine.
Ekstremne vrućine koje su zabeležene u poslednjim godinama su dodatno pojačane prirodnim fluktuacijama, kao što su solarni ciklusi, vulkanske erupcije i vremenski obrazac El Ninjo. Ovi faktori su postavili pitanje da li su zabeležena očitavanja temperature izuzeci ili rezultat povećanja globalnog zagrevanja.
Istraživači su koristili metod smanjenja šuma kako bi filtrirali procenjeni efekat ovih prirodnih faktora i došli do zaključka da je ubrzanje globalnog zagrevanja počelo 2013. ili 2014. godine. Klimatolog Zik Hausfater naglašava da postoji široko slaganje među naučnicima o tome da je došlo do značajnog ubrzanja zagrevanja u poslednjim godinama.
Međutim, Klodi Bolije, klimatološkinja sa Univerziteta Kalifornija u Santa Kruzu, upozorava da bi ubrzanje zagrevanja moglo biti privremeno. Ona naglašava važnost kontinuiranog praćenja u narednim godinama kako bi se utvrdilo da li je identifikovana ubrzana stopa zagrevanja trajna promena ili prolazna karakteristika prirodne varijabilnosti.
Klimatolozi su zabrinuti da bi globalno zagrevanje od 1,5 do 2 stepena Celzijusa moglo pokrenuti gotovo apokaliptične „prekretnice“ koje će se dešavati tokom decenija i vekova, uz povećane šanse za katastrofu na višim nivoima zagrevanja. S obzirom na to, Svetska meteorološka agencija je u januaru potvrdila da su poslednje tri godine bile najtopliji period u istoriji merenja.
Naučnici takođe priznaju da će brzina daljeg zagrevanja zavisiti od toga koliko brzo će se smanjiti globalne emisije ugljen-dioksida iz sagorevanja fosilnih goriva. Stefan Ramstorf zaključuje da je ključno da se emisije dovedu na nulti nivo kako bi se ublažili efekti klimatskih promena.
Studija se pojavila u trenutku kada su klimatske promene postale goruća tema širom sveta. Istraživači i aktivisti upozoravaju na hitnost delovanja kako bi se sprečili najgori scenariji. U svetlu ovih saznanja, važno je da se međunarodna zajednica ujedini i preduzme konkretne korake ka smanjenju emisija i očuvanju planeta za buduće generacije.
Klimatski izazovi sa kojima se svet suočava zahtevaju hitnu reakciju i saradnju svih zemalja. U svetlu nedavnih saznanja, postaje sve jasnije da je delovanje neophodno, a vreme je na izdisaju. Klimatske promene ne poznaju granice, i samo zajedničkim naporima možemo obezbediti održivu budućnost za našu planetu.
