Zagrevanje mora i okeana izaziva ozbiljne posledice po morski život, pokazuju rezultati nove studije koja je otkrila da se broj riba smanjuje za prosečno 7,2 odsto na svakih 0,1 stepeni zagrevanja po deceniji. Istraživači su analizirali podatke o 33.000 populacija riba na severnoj hemisferi u periodu od 1993. do 2021. godine, fokusirajući se na dugoročne efekte hroničnog zagrevanja morskog dna, a ne samo na kratkotrajne fenomene kao što su morske toplotne talasi.
Prema studiji, pad biomase usled dugotrajnog zagrevanja može dostići čak 19,8 odsto u jednoj godini. Šahar Čajkin, morski ekolog iz Nacionalnog muzeja prirodnih nauka u Španiji i vodeći autor studije, izjavio je: „Jednostavno rečeno, što se morsko dno brže zagreva, to brže gubimo ribe.“ On je dodao da, iako pad od 7,2 odsto po svakoj desetini stepena može delovati kao mali, akumulirano tokom vremena, predstavlja alarmantan gubitak morskog života širom okeanskih basena.
Čajkin je upozorio na izuzetnu osetljivost morskog života na promene temperature koje su rezultat zagađenja fosilnim gorivima. „Naše istraživanje jasno pokazuje kakvu biološku cenu plaćamo pod vodom. Ako dozvolimo da tempo zagrevanja okeana poraste za desetinu stepena po deceniji, možemo očekivati velike gubitke globalnih populacija riba koje nijedan plan upravljanja neće lako nadoknaditi“, naglasio je.
Studija, objavljena u časopisu „Nature Ecology & Evolution“, takođe je pokazala da morski toplotni talasi mogu privremeno povećati neke populacije riba, čime se prikrivaju dugoročni štetni efekti klimatskih promena. Na primer, toplotni talas koji smanjuje populaciju srdela u Sredozemnom moru može izazvati privremeni porast u Severnom moru, na hladnijem kraju njihovog staništa. Ribe u hladnim područjima bolje koriste ove promene, dok privremeni porasti u hladnoj vodi mogu zavarati naučnike i donosioca odluka, prikrivajući „široko rasprostranjeni gubitak“ uzrokovan zagrevanjem okeana.
Karlos Garsija-Soto, naučnik iz Španskog nacionalnog istraživačkog saveta i koautor UN-ovog izveštaja o svetskim okeanima, istakao je da studija otkriva „zabrinjavajuću dinamiku“ u upravljanju okeanima. On je naglasio da opšte zagrevanje smanjuje biomasu riba, dok toplotni talasi mogu generisati privremene poraste koji prikrivaju osnovni trend. „Takva kombinacija uvodi rizik od pogrešne interpretacije pri donošenju odluka“, dodao je Garsija-Soto.
Ova istraživanja ukazuju na hitnost suočavanja sa klimatskim promenama i potrebu za održivim upravljanjem morskim resursima. S obzirom na to da je morski život ključan za globalne ekosisteme i ekonomije mnogih zemalja, gubitak bioraznolikosti u okeanima može imati dalekosežne posledice.
U svetlu ovih nalaza, naučnici pozivaju na hitne akcije kako bi se smanjili emisije stakleničkih gasova i usporilo dalje zagrevanje okeana. Samo kroz kolektivne napore možemo osigurati očuvanje morskih ekosistema i zaštitu staništa koja su od vitalnog značaja za opstanak mnogih vrsta riba.
Ova studija predstavlja značajan doprinos razumevanju uticaja klimatskih promena na morski život i naglašava potrebu za hitnim delovanjem kako bi se zaštitile naše okeane i očuvala bioraznolikost koja je ključna za održavanje zdravih ekosistema. U vremenu kada se suočavamo sa bezprecedentnim izazovima u oblasti očuvanja prirode, ovakva istraživanja su od suštinskog značaja za buduće generacije.
