Mnogi zločini počinjeni na teritoriji Srbije uznemirili su javnost. Neki od njih su toliko surovi da se i godinama, ali i decenijama kasnije sa jezom govori o njima, a akteri krvavih pirova služe dugogodišnje robije ili su sami presudili sebi. U kategoriji Najjeziviji zločini u Srbiji podsećamo vas na neka monstruozna dela koja su odnela nevine živote i zavila u crno mnoge porodice, ali i cela mesta u kojima su se desili.
Srbija i danas drhti na pomen imena Biljane Stojanović (38) iz sela Veliko Trnjane kraj Leskovca, čiji je zločin pre nekoliko godina ostavio naciju u stanju potpunog šoka i neverice. Ovaj monstruozni slučaj, koji se i dalje svrstava u red najjezivijih na našim prostorima, otkriven je pod okolnostima koje podsećaju na najmračnije horor filmove – i to baš na dan Biljanine sahrane.
Sve je počelo kada je Biljana izvršila samoubistvo trovanjem u jednoj od pomoćnih prostorija na porodičnom imanju. Dok su je porodica i prijatelji oplakivali, niko nije ni slutio da se samo nekoliko metara dalje nalazi mračna tajna koju je Biljana čuvala pune četiri godine. Preokret se dogodio na dan njene sahrane, tek što su se ožalošćeni vratili sa groblja. Biljanina najstarija ćerka pronašla je u kući očev pasoš, iako je majka godinama tvrdila da je Ivan u Rusiji na radu i da mu je tamo pasoš neophodan. Odmah je pozvala strica Nenada, inače policajca, koji je ušao na imanje i u jednoj od prostorija primetio novi pregradni zid. Kada ga je srušio, pred njim se ukazao prizor koji će ga proganjati do kraja života – lobanja koja je virila iz zabetoniranog bureta!
Istraga je utvrdila da je Biljana svog supruga Ivana (40) ubila još u maju 2019. godine, najverovatnije dok je spavao, zadavši mu nekoliko smrtonosnih udaraca sekirom. Potom je telo nesrećnog čoveka ubacila u metalno bure od 200 litara, koje je pažljivo napunila naizmeničnim slojevima peska i betona kako bi sprečila širenje mirisa truljenja. Najbizarniji detalj ovog zločina jeste činjenica da su Biljani u pravljenju maltera i betoniranju pomagali maćeha i deca, kojima je beskrupulozna žena rekla da u štali zazidavaju zlato koje je Ivan poslao iz Rusije kako bi ga sačuvali od lopova.
Biljana je godinama održavala neverovatnu farsu, ubeđujući roditelje, prijatelje i sopstvenu decu da je Ivan živ i zdrav u dalekoj Rusiji. Išla je toliko daleko da je molila koleginice da glume Ivana i deci šalju poruke sa nepoznatih brojeva kako bi sve izgledalo normalno. Svima je pričala drugu priču: porodici da se javlja redovno, deci da tata naporno radi, a kolegama i ljubavniku da ih je Ivan ostavio i pronašao drugu ženu u Rusiji. Koliko je situacija bila apsurdna govori i jeziv detalj sa Biljanine umrlice, na kojoj je Ivan bio naveden kao prvi ožalošćeni suprug, dok su njegovi posmrtni ostaci u tom trenutku već tri godine trunuli iza zida u buretu.
Iako se sumnjalo da je imala pomagača, s obzirom na to da je Biljana bila žena sitnije građe, Više javno tužilaštvo u Leskovcu utvrdilo je da nema dokaza koji bi povezali drugu osobu sa ovim monstruoznim činom. Biljanin ljubavnik je saslušan i poligrafski testiran, ali je utvrđeno da nije znao za ubistvo. Ivan Stojanović je na kraju sahranjen u selu Zbežište, pored svog rođenog brata koji je preminuo kao dete, dok je Biljana svoju tajnu i motiv koji ju je naterao na ovakvu svirepost zauvek odnela pod zemlju.
Ovaj slučaj ne samo da je šokirao Srbiju, već je i otvorio brojna pitanja o porodičnim odnosima, psihološkom stanju pojedinaca i društvenim normama koje ponekad ostavljaju mračnu senku na ljudske živote. Zločin bez kazne ostavlja dubok trag u kolektivnoj svesti društva, a priča o Biljani Stojanović će se dugo prepričavati kao jedna od najjezivijih u modernoj istoriji Srbije.
