Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, sve češće optužuje Crnu Goru i Hrvatsku za hibridni rat protiv Srbije. Prema mišljenju sagovornika Danasa, jedan od razloga za ovakve izjave je Vučićeva strategija pritiska na Evropsku uniju. Na TV Prva, Vučić je 14. juna ponovio svoje tvrdnje o umešanosti Crne Gore u hibridne aktivnosti usmerene protiv Srbije, što je prethodno izneo na samitu EU u Tivtu 5. juna, kada su njegovi pristalice zadržane na aerodromu.
Reakcije iz Crne Gore i Srbije usledile su brzo, sa oštrim saopštenjima ministarstava spoljnih poslova obe zemlje. Ivica Dačić, ministar policije, podržao je Vučićeve izjave. Robert Kozma, narodni poslanik, ističe da se od „piromana“ ne može očekivati da ugasi vatru, dodajući da je Vučićevo zaoštravanje odnosa sa Crnom Gorom rezultat njegovih unutrašnjih političkih pritisaka.
Kozma smatra da Vučić koristi ovu situaciju kako bi pokazao EU da može biti faktor nestabilnosti u regionu, tražeći time da se region stabilizuje kroz kolektivni napredak u EU integracijama, umesto da Crna Gora bude jedini uspešni kandidat. Takođe, Vučić želi da se obrati radikalnijem delu svog biračkog tela, prikazujući se kao zaštitnik interesa Srbije.
Prema Kozmi, ovakve strategije dovode do daljeg Vučićevog izolovanja, kako na međunarodnoj političkoj sceni, tako i među građanima Srbije, koji polako prepoznaju da Vučićeva obećana stabilnost zapravo predstavlja kapricioznost.
Natan Albahari, međunarodni sekretar PSG, naglašava da je Crna Gora u poslednjih nekoliko godina postigla značajan napredak u integracijama sa EU, što je i potvrdila podrška koju je vrh EU izrazio prilikom samita u Tivtu. Srbija je ranije bila percipirana kao lider evropskih integracija u regionu, ali zbog Vučićeve politike urušavanja demokratije i vladavine prava, danas se ne pominje u istom kontekstu sa Crnom Gorom i Albanijom.
Albahari dalje objašnjava da Vučić pokušava da umanji značaj uspeha Crne Gore, prikazujući ga kao političku nagradu EU usmerenu protiv Srbije, dok se njegovi rezultati doživljavaju kao nezasluženi. Ovakva retorika, prema Albahariju, ukazuje na autokratske poteze Vučića, koji se suočava sa rastućim političkim pritiscima.
Marko Vujačić, član Predsedništva Zeleno-levog fronta, naglašava da je njihova politika usmerena ka razvoju dobrih odnosa sa Crnom Gorom, temeljenih na poštovanju i ravnopravnosti. Vujačić smatra da su zagađenje životne sredine i klimatske promene problemi koji prelaze državne granice, te da je saradnja između Srbije i Crne Gore neophodna za rešavanje tih izazova.
Konstantin Samofalov, internacionalni sekretar SSP-a, takođe ističe da Vučić želi da spreči ulazak Crne Gore u EU, smatrajući da njegov politički program blokira evrointegracije celog regiona. Prema Samofalovu, napadi na komšije su način za podizanje morala ekstremnih radikala, koji čine osnovu Vučićeve podrške.
U zaključku, dok se odnosi između Srbije i Crne Gore nastavljaju da se zaoštravaju, analitičari upozoravaju da ovakva politika može imati dugoročne posledice po građane Srbije, koji će trpeti troškove Vučićeve strategije. Da bi se postigao ozbiljan napredak ka članstvu u EU, neophodno je formirati vlast koja će biti istinski proevropski orijentisana.
