Ako se sklone sa strane leteći automobili, roboti koji igraju kolo, parče Meseca na poklon, kulturno-umetnički program na Kineskom zidu, na stotine dece koja mašu, crveni tepisi, Orden prijateljstva iz ruku lično kineskog predsednika Sija, pa milioni i milijarde koje dolaze u Srbiju na radost svih prisutnih i odsutnih naprednjaka širom Srbije, koji se raduju skoku u budućnost u kojoj ih robot izbacuje sa radnog mesta, a Ziđin i dalje izvlači ogromne profite iz rudnika, Vučićeva poseta Kini trebalo bi da se posmatra iz ugla zaštite i produžetka vlasti.
Vučić je, čini se, dobro procenio da u današnjem svetu vlada sila, ili Amerika i ekonomija, ili Kina, i da se te zemlje bore za prevlast i što bolje pozicije u “pokoravanju zemalja”. U ovom kontekstu, njegova politika se sve više okreće prema Kini, dok se čini da su evropske aspiracije postale sekundarne.
Međutim, u nekom trenutku, verovatno će se od njega tražiti odluka, ili ekonomsko pokoravanje Kini ili priklanjanje zapadnom bloku kroz EU, na koji Amerika gleda samo kao bezbednosni pojas između sebe i Pekinga. Ova dilema može značajno uticati na buduće odnose Srbije sa svetom, s obzirom na to da Vučić već dugo vremena ne vidi EU kao ozbiljnog partnera.
Vučić je EU odavno otpisao sa liste onih sa kojima ozbiljno misli da razgovara, a odnose održava taman koliko ga ne mrzi da ode do Tivta, malo iziritira domaćine i čuje nove ideje o proširenju, za koje zna da se njega ne tiču. U ovom trenutku se čini da je bliži ideji da se ekonomski, čitaj zbog puno novca koji osim u investicije ide, verovatno, i uskom krugu ljudi na vlasti, veže za Sija i njegovu Komunističku partiju.
Moguće je da Vučić procenjuje da izbor Si ili Tramp neće doći dok planira da ostane na vlasti. Zato bira, u ovom trenutku, sigurniju opciju, Kinu, koju ne zanima vladavina prava, ljudska prava, sloboda medija, zaštita i očuvanje životne sredine, o demokratiji da ne govorimo. Ovakva politika može biti kratkoročno korisna, ali dugoročno može doneti brojne probleme.
Pokušaće u narednim godinama da, kao i tokom ove višednevne posete, ponudi, najpre svojim biračima, iluziju izobilja. Oni će, kao i sada dok gledaju režimske medije i oduševljavaju se čudesima koje Vučić, sav kao skroman i skrušen, doživljava u Kini, ponosni na tretman svog vođe, biti zaslepljeni blještavilom Ekspa, nacionalnim stadionom, brzim prugama. U isto vreme, stari i bolesni, kojima treba stalna medicinska nega i pomoć, u zemlji koja ubrzano stari, nemaju gde.
I to je samo jedan u nizu problema na koje Vučić ne misli i ne izdvaja novac gradeći, još malo pa će najaviti i svemirske brodove, na zemlji bez kanalizacije. U ovoj situaciji, čini se da se više brine o ličnom imidžu i opstanku na vlasti nego o stvarnim potrebama građana.
Za svaki slučaj, zauzetom ratovima Trampu, koji sigurno ne bi tolerisao dugogodišnje sprovođenje sada potpisanih ugovora, s druge strane piše emotivne ode i čeka svoj red. A pitanje je da li će na red i doći ako se ima u vidu izveštaj Stejt departmenta o Zapadnom Balkanu. Ako je nekad Tramp ekonomski pokušao da reši odnose Srbije i Kosova, sad će se, ako će se uopšte, time baviti samo iz ugla ugrožavanja bezbednosti Amerike u svakom smislu.
Ne treba sumnjati da će se Kinezi i Vučić držati potpisanih dogovora, jer oni imaju samo korist od toga. Pitanje ostaje kako će tome pristupiti oni koji vlast samo što nisu smenili. U tom kontekstu, Vučićeva politika može imati dalekosežne posledice za budućnost Srbije, posebno ako se uzmu u obzir geopolitičke tenzije i izazovi sa kojima se suočava region.
