Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u emisiji na TV Prva govorio o posleratnim temama, posebno se fokusirajući na NATO agresiju iz 1999. godine. Tokom razgovora je istakao da je tokom bombardovanja stradalo oko 2.500 ljudi, uključujući decu, i naglasio da je lično posetio 24 porodice dece koja su poginula u tom sukobu. Ove tvrdnje su usledile kao odgovor na medijske spekulacije koje su sugerisale da je broj srpskih žrtava manji od zvaničnih podataka.
Vučić je istakao da je važno obeležavati godišnjice kao što je početak NATO agresije, naglašavajući da je ova praksa započela tek 2013. godine, kada je on došao na vlast. Ponosan je na to što je ova tradicija prihvaćena, posebno od strane Milorada Dodika i rukovodstva Republike Srpske. Tokom izlaganja, Vučić je predložio i obeležavanje drugih važnih datuma, poput godišnjice Oluje i proboja u jasenovačkom logoru.
Predsednik je takođe govorio o osećaju krivice koji ga prožima zbog različitih aspekata politike i društvenog ponašanja. On je napravio paralelu između nasilja u društvu i odgovornosti pojedinaca, naglašavajući prezir prema onima koji se nasilno ponašaju prema slabijima. „Ja sam kriv za to,“ rekao je Vučić, izražavajući duboko razumevanje za ljudske sudbine i traume koje su proizašle iz rata.
U tom kontekstu, Vučić je spomenuo i slučaj Dragoljuba Milanovića, nekadašnjeg direktora RTS-a, koji je osuđen na deset godina zatvora zbog smrti 16 radnika tokom bombardovanja. On je ukazao na to da niko nije odgovarao za gubitak ljudskih života, ali se tražilo mesto na kojem bi se „iskalio bes“ i zadovoljila pravda, što je rezultiralo kaznom Milanoviću. Vučić je smatrao da je njegova krivica upitna te da je njegovo kažnjavanje bilo politički motivisano.
Osim toga, Vučić je govorio o ličnim iskustvima tokom bombardovanja, posebno se osvrnuvši na noć kada je RTS pogođen. Njegova majka je bila dežurni urednik i slučajno je preživela, što je dodatno naglasilo ljudsku tragediju tokom rata.
Predsednik je takođe istakao da je njegovo vođenje države usledilo u teškim vremenima, navodeći razne krize kroz koje je Srbija prolazila, uključujući migrantsku krizu, pandemiju koronavirusa i rat u Ukrajini. „Sva su vremena teška, ali u veoma složenim vremenima, ništa me nije promašilo,“ rekao je Vučić, naglašavajući svoju posvećenost i borbu protiv izazova s kojima se Srbija suočava.
Osim toga, Vučić se osvrnuo na incident iz 2015. godine kada je napadnut u Potočarima. Opisao je kako je bio skoro linčovan zbog jedne reči koju nije želeo izgovoriti, ali je razumeo pravno-političke posledice svojih postupaka. Istakao je koliko poštuje žrtve i gaji pijetet prema onima koji su stradali.
On je završio svoje izlaganje porukom o važnosti nacionalnog identiteta i nezavisnosti. „Neću i ne želim da budem na čelu države u kojoj će neko da vam šalje instrukcije kako da glasate,“ rekao je, naglašavajući potrebu za slobodarskom Srbijom koja se ne predaje spoljnom pritisku.
Vučićeva izlaganja su izazvala pomešane reakcije u javnosti, a njegovi komentari o pravu i pravdi, kao i o osveti, ukazuju na složenost njegovog vođenja države u vremenima kada se sećanje na ratne traume još uvek nosi. Predsednik je jasno stavio do znanja da je posvećen očuvanju nacionalnog identiteta i borbi protiv svih onih koji žele da ugroze suverenitet Srbije.
