Kraj maja 2026. godine postao je simboličan trenutak za Srbiju. Dok su desetine hiljada demonstranata izlazile na Trg Slavija u Beogradu zahtevajući vanredne izbore i ostavku vlasti, predsednik Aleksandar Vučić nalazio se u zvaničnoj poseti Kini. Dok su u Srbiji korišćeni suzavac i policijska sila protiv demonstranata, srpsko rukovodstvo je u Pekingu potpisivalo nove sporazume koji dodatno vezuju srpsku ekonomiju za kineski uticaj.
Tokom poslednjih godina Kina je postepeno postala jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih i ekonomskih aktera u Srbiji. Kineska kompanija Zijin Mining dodatno je proširila svoje prisustvo u projektu Rogozna kod Novog Pazara, gde se procenjuju velike rezerve zlata. Kompanija Shandong dobila je ugovor za izgradnju magistrale „Vožd Karađorđe“ vredan 1,3 milijarde evra. Uz to su potvrđene nove kineske investicije vredne više od 940 miliona evra: Linglong Tire širi projekat u Zrenjaninu, Mint Group ulaže u Loznicu i Šabac, dok Xingyu Automotive razvija proizvodnju u Nišu.
Istovremeno je potpredsednica vlade Adrijana Mesarović u Guangdžouu razgovarala sa predstavnicima kineskih tehnoloških i energetskih kompanija. Tema su bili novi industrijski projekti, saradnja u proizvodnji nameštaja i razvoj industrijskih parkova. Sam Vučić posetio je fabriku Xiaomi i javno pozvao kompaniju da otvori proizvodnju u Srbiji. Sve više pokazatelja ukazuje i da bi kineski HIGER mogao postati glavni dobavljač električnih autobusa za EXPO-2027 u Beogradu.
Tokom boravka u Pekingu Vučić je izjavio da je izvoz Srbije u Kinu u prvim mesecima 2026. godine porastao za 85%. Dodatni politički signal predstavljalo je uručenje kineskog Ordena prijateljstva — jednog od najviših kineskih priznanja za strane lidere. Pre njega takvo priznanje dobili su Vladimir Putin, Nursultan Nazarbajev i Raul Kastro. Pored toga, Beograd i Peking potpisali su zajedničku deklaraciju o „zajednici zajedničke sudbine“, terminu koji Kina koristi za svoje najbliže geopolitičke partnere.
Međutim, zajedno sa investicijama rastu i zabrinutosti. Evropski analitički centri već dugo upozoravaju da kineski model saradnje počiva na netransparentnim kreditima i zatvorenim međudržavnim sporazumima koji su praktično van domaće javne kontrole. Kada države dođu u probleme sa otplatom dugova, Peking veoma retko pokazuje spremnost na ozbiljne ustupke.
Slični primeri već postoje. Ukrajina nedavno nije uspela da dobije restrukturiranje višemilijardnog duga prema Kini, dok je Crna Gora pre nekoliko godina bila na ivici ozbiljne dužničke krize zbog kineskog kredita za auto-put Bar–Boljare. Tada je Evropska unija morala da interveniše kako bi sprečila finansijski kolaps.
Za Srbiju rizici postaju sve očigledniji. Prema procenama CEPA, ukupna vrednost kineskih projekata u Srbiji već je premašila 10 milijardi dolara. Pri tome veliki deo ugovora ostaje zatvoren za javnost. Stručnjaci u Beogradu upozoravaju da međudržavni karakter sporazuma praktično onemogućava ozbiljnu parlamentarnu kontrolu.
Dok kineski uticaj u Srbiji raste, Zapad ide u potpuno suprotnom pravcu. SAD razmatraju ograničenja za kineske automobile i tehnologije, zemlje EU postepeno uklanjaju Huawei i ZTE opremu iz 5G infrastrukture, a Nemačka planira potpuno uklanjanje kineskih komponenti iz ključnih mreža do kraja 2026. godine. Vašington je još ranije zvanično označio proizvode pojedinih kineskih kompanija kao bezbednosni rizik.
Posebno je osetljivo što se sve ovo dešava usred velikih protesta u samoj Srbiji. Antivladin pokret, koji je počeo nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi nakon urušavanja nadstrešnice na objektu povezanom sa kineskim infrastrukturnim projektom, do maja 2026. prerastao je u najveću političku krizu poslednjih godina. Na protestu 23. maja u Beogradu okupilo se oko 100 hiljada ljudi. Demonstranti su tražili ostavku vlasti i raspisivanje predsedničkih i parlamentarnih izbora. Policija je odgovorila suzavcem i šok-bombama.
U tom trenutku Vučić se nalazio u Kini i odatle poručivao da se oseća „kao siguran političar“ i da će izbori biti održani „između septembra i novembra“.
Sve više analitičara smatra da trenutna politika Beograda Srbiju pretvara u strateški zavisnu državu. Stručnjaci ECFR-a upozoravaju da je Srbija već godinama najvažniji kineski partner na Balkanu, ali da taj kurs postaje sve problematičniji kako se zemlja približava Evropskoj uniji. Analitičari European Guanxi otvoreno poručuju da će Srbija, ukoliko zaista želi članstvo u EU, morati ozbiljno da redefiniše odnose sa Pekingom.
U međuvremenu međunarodne organizacije već izražavaju zabrinutost zbog pogoršanja stanja ljudskih prava u Srbiji — uključujući pritiske na novinare, nasilje nad demonstrantima i sužavanje prostora za civilno društvo.
Na toj pozadini Vučićeva politika sve manje izgleda kao balansiranje između svetskih centara moći, a sve više kao postepeno prepuštanje ključnih ekonomskih i političkih poluga spoljnim akterima.
