Novinarka European Western Balkans-a Sofija Popović ocenila je u Danu uživo da bi eventualna smena vlasti u Mađarskoj značila kraj snažnog političkog zaleđa koje je Srbija imala u Briselu zahvaljujući Viktoru Orbanu. Ona ističe da bi bez tog uticaja moglo doći do oštrijeg pristupa Evropske unije prema stanju demokratije i vladavine prava u Srbiji.
Popović je za N1 komentarisala smenu vlasti u Mađarskoj i navela da su Viktor Orban i njegova vlada bili neka vrsta štita režima Srpske napredne stranke i predsednika Vučića u Briselu, a da se odlaskom Orbana gubi jedini akter koji je otvoreno lobirao i zalagao se za napredak Srbije. „Odnosno, nagrađivanje vlasti na tom putu ka Evropskoj uniji, bez obzira na to šta se dešava u zemlji i na nazadovanje u oblasti vladavine prava i demokratskih institucija“, dodala je ona.
Kako je navela, po prvim izjavama Petera Mađara, kada je reč o Srbiji, mogli smo da vidimo da će teško moći da se uspostavi to poverenje na ličnom nivou između Mađara i predsednika Vučića. „Samim tim, definitivno da tog lobiranja i zalaganja koja smo mogli ranije da vidimo neće biti. Ono što je zanimljivo jeste da smo mi u prošlosti videli, na primer, to zalaganje najviše dok je komesar za proširenje bio Mađar Oliver Varhelji, blizak saradnik Viktora Orbana. On je direktno uticao na to da se ublaže ocene Evropske komisije za Srbiju, zatvarao je oči pred vrlo konkretnim problemima koje su se dešavale u Srbiji u tom periodu, tako da toga više neće biti sigurno“, rekla je Popović.
Bitno je reći, navodi, da odnos Brisela prema Srbiji nije diktirao Viktor Orban i nije on taj koji je nametnuo te odnose, ali svakako da sada, ako dođe do neke želje Brisela da promeni odnose, neće imati u Budimpešti vladu koja će se tome usprotiviti. Kako je ocenila, Srbija je usvajanjem takozvanih „Mrdićevih zakona“ pristala pre da, kako navodi, „osakati Tužilaštvo za organizovani kriminal“, nego da dobije 1,5 milijardi evra iz Plana rasta.
Takođe, kako dodaje, zakoni se primenjuju, iako se i dalje čeka mišljenje Venecijanske komisije. „Čini mi se da po prvi put imamo ozbiljnu nameru Evropske komisije da ovako deluje i ta odluka da li će se fondovi suspendovati zavisi od Evropske komisije“, naglasila je ona.
Popović je takođe istakla da je situacija u kojoj se Srbija nalazi izuzetno kompleksna i da se mnogi faktori moraju uzeti u obzir. „S obzirom na sve što se dešava, smatram da bi Srbija trebala ozbiljno da razmotri svoje korake ka Evropskoj uniji. Čini se da je trenutna politika više usmerena na unutrašnje probleme nego na ispunjavanje obaveza prema EU“, dodala je.
Uloga Mađarske u ovom kontekstu bila je ključna, jer je Orban često pružao podršku Vučiću i njegovoj stranci, što je omogućilo Srbiji da izbegne strože kritike iz Brisela. S obzirom na trenutne promene u Budimpešti, postoji zabrinutost da će Srbija sada biti izložena većem pritisku da ispuni svoje obaveze u vezi sa demokratijom i vladavinom prava.
Mnogi analitičari smatraju da bi smena vlasti u Mađarskoj mogla značiti i promenu strategije Evropske unije prema Balkanu. „Ako Mađarska više ne bude imala isti uticaj, to će otvoriti vrata za nove inicijative i pritiske koji bi mogli promeniti dinamiku u regionu“, kazala je Popović.
U svetlu ovih dešavanja, teško je predvideti kako će se stvari dalje razvijati. Naime, Srbija se nalazi na raskrsnici, gde će morati da odluči na koji način će se suočiti sa novim izazovima i prilikama koje će se pojaviti usled promena u susednoj zemlji.
U zaključku, Popović naglašava da je od suštinskog značaja pratiti dalje razvoj situacije i reakcije iz Brisela, jer bi to moglo značajno uticati na budućnost Srbije i njen put ka Evropskoj uniji.
