Poljoprivrednici u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim problemima zbog šteta koje im prouzrokuju vrane i zečevi, što ih je primoralo da ponovo seju značajne površine suncokreta i kukuruza. Ova situacija je posebno teška za ratar Gorana Filipovića iz Kisača, koji je danas za Betu izjavio da je morao da ponovo zasadi suncokret na tri hektara. Iako je zrno bilo fabrički zaštićeno, to nije sprečilo ptice da ga unište.
Filipović je objasnio da vrane veoma precizno vade zrno iz zemlje, ne dodirujući ono koje nije tu. On se trudi da suncokret sadi u trećoj dekadi aprila, kada se i druge površine zazelene, nadajući se da će to skrenuti pažnju vrana i zečeva, ali se pokazalo kao uzaludno. „Vrane ne vade zrno soje iz zemlje, ali suncokret im je posebno sladak. Jedino kada je neki pesticid jak i smrdi, to može da ih odvrati“, rekao je Filipović.
Upozorio je da su neki od pesticida koji su ranije bili veoma toksični sada zabranjeni, dok su oni koji se koriste danas manje efikasni. Ponovna setva suncokreta koštaće ga dodatnih 500 evra, što predstavlja značajan trošak za poljoprivrednike.
Zoran Butina iz Perleza, još jedan poljoprivrednik, izjavio je da će ga ponovna setva kukuruza na četiri hektara koštati između 70.000 i 80.000 dinara. Međutim, ukoliko vrane nastave da uništavaju useve, biće primoran da ponovo seje i na drugim njivama. On je naveo da je ranije koristio pesticid „furadan“, koji je zabranjen 2014. godine u Srbiji i EU, a koji je bio izuzetno toksičan, što je smanjilo štetu koju su vrane prouzrokovale.
Butina je istakao da je zabranjeno ubijanje vrana, koje su zaštićene zbog toga što su se ranije nalazile na ivici izumiranja, ali se sada njihova populacija znatno povećala. „Prošle godine nova setva me koštala oko 2.000 evra, a štete su bile prisutne i godinu dana ranije“, rekao je Butina.
Osim finansijskih gubitaka, poljoprivrednici se suočavaju i sa smanjenim prinosima, jer ponovna setva ne može da donese iste rezultate kao prva. „Imamo dodatne izdatke, a ponovljena setva nije kao prva, dolazi u naknadnom roku i prinos je manji“, dodao je Butina.
Voja Malbaški, takođe iz Perleza, naveo je da je ponovo sejao kukuruz na tri hektara, dok je još deset hektara pod znakom pitanja kada je reč o opstanku useva. Ova situacija dodatno komplikuje život poljoprivrednika, koji se suočavaju sa nepredvidivim vremenskim uslovima i ekonomskim izazovima.
Poljoprivrednici se takođe suočavaju sa problemom nedostatka efikasnih rešenja za zaštitu svojih useva. U razgovorima sa kolegama, mnogi od njih izražavaju zabrinutost zbog budućnosti svojih imanja i održivosti poljoprivrede u Srbiji. „Ovo nije samo pitanje novca, već i opstanka našeg načina života“, istakao je Malbaški.
Iako se situacija čini bezizlaznom, poljoprivrednici nastavljaju da traže rešenja i prilagođavaju se izazovima koje donose vrane i zečevi. U međuvremenu, apeluju na nadležne institucije da preispitaju regulative o zaštiti vrana i da omoguće efikasnije metode zaštite useva.
Poljoprivreda je osnovni izvor prihoda za mnoge porodice u Srbiji, a ovakvi problemi mogu imati dugoročne posledice na ekonomiju. „Nadamo se da će se nešto promeniti kako bismo mogli da radimo svoj posao bez straha od šteta koje nam prouzrokuju divlje životinje“, zaključio je Filipović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
