BEOGRAD – Vetrogeneratori i solarni paneli prvi put su u 2025. godini proizveli više električne energije u Evropskoj uniji nego fosilna goriva, saopštilo je danas Udruženje Obnovljivi izvori energije (OIE) Srbije. U ovom izveštaju se navodi da su vetar i sunce proizveli rekordnih 30 odsto ukupne električne energije u EU, dok su fosilna goriva doprinela sa 29 odsto. Ovaj značajan pomak u proizvodnji električne energije ukazuje na sve veću preorijentaciju evropskih zemalja ka obnovljivim izvorima energije.
Pre samo pet godina, situacija je bila značajno drugačija; fosilna goriva su tada proizvodila 37 odsto električne energije, dok su vetroelektrane i solarni paneli doprineli sa 20 odsto. Ovaj trend ukazuje na ubrzan proces prelaska na ekološki prihvatljivije izvore energije, što je rezultat globalnih napora da se smanji emisija ugljen-dioksida i drugih štetnih gasova.
Izveštaj European Electricity Review, koji je objavio istraživački centar Ember, dodatno osvetljava ovaj trend navodeći da je ugalj u 2025. godini dosegao istorijski minimum od samo 9,2 odsto. Pre deset godina, ugalj je obezbeđivao gotovo četvrtinu električne energije u EU. Ovaj pad u upotrebi uglja ukazuje na to da evropske zemlje sve više prelaze na obnovljive izvore, što je u skladu s ciljevima održivog razvoja i smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva.
Ove promene su takođe rezultat investicija u infrastrukturu obnovljivih izvora energije. Mnoge države članice EU su uložile značajna sredstva u razvoj vetroelektrana i solarnih panela, što je dovelo do povećanja njihovog kapaciteta i efikasnosti. U isto vreme, regulative i subvencije su podstakle privatne investitore da se uključe u sektor obnovljivih izvora.
Osim toga, povećana svest o klimatskim promenama i ekološkoj održivosti takođe je doprinela ovom trendu. Građani su sve više zainteresovani za korišćenje čiste energije, a mnogi se odlučuju za instalaciju solarnih panela na svojim domovima. Ovo ne samo da smanjuje njihovu zavisnost od fosilnih goriva, već i smanjuje troškove električne energije na duži rok.
U Srbiji, kao i u ostatku Evrope, ovaj trend se može primetiti kroz povećanje broja projekata obnovljivih izvora. Država je postavila ciljeve za povećanje udela obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji energije, iako se suočava s izazovima u implementaciji ovih ciljeva. Prema poslednjim izveštajima, Srbija ima značajan potencijal za razvoj solarnih i vetroelektrana, ali je potrebno još mnogo rada kako bi se taj potencijal u potpunosti iskoristio.
Stručnjaci naglašavaju da je važno da Srbija nastavi s razvojem obnovljivih izvora, ne samo zbog ekoloških razloga, već i zbog ekonomske isplativosti. Obnovljivi izvori energije postaju sve konkurentniji u poređenju s fosilnim gorivima, a investicije u ovaj sektor mogu doneti nova radna mesta i podstaći ekonomski rast.
U tom kontekstu, Srbija bi mogla učiniti značajan korak ka održivoj energiji kroz poboljšanje regulative, podsticanje privatnih investicija i jačanje domaće industrije obnovljivih izvora. Kako se situacija u svetu brzo menja, važno je da Srbija ne zaostaje i da se aktivno uključi u globalne napore za smanjenje emisije štetnih gasova i prelazak na čiste izvore energije.
Ova promena u strukturi proizvodnje električne energije u EU može se smatrati pozitivnim znakom za budućnost, jer ukazuje na to da je moguće smanjiti zavisnost od fosilnih goriva i stvoriti održiviji energetski sistem. S obzirom na to da su vetroelektrane i solarni paneli prvi put preuzeli vodeću ulogu, budućnost obnovljivih izvora energije u Evropi deluje svetlije nego ikad pre.
