Veštačka inteligencija (AI) sve brže pronalazi svoje mesto u obrazovnim institucijama širom sveta, a ministar prosvete u Srbiji najavio je širu primenu digitalnih alata u nastavi. Ova situacija postavlja važna pitanja o granicama, bezbednosti i odgovornosti u korišćenju AI u obrazovanju. Ljubomir Kljajić, zastupnik za patente i konsultant za primenu AI rešenja, ističe da je uvođenje veštačke inteligencije dobar korak, smatrajući da je važno da mlađe generacije razumeju ovu tehnologiju i njene mogućnosti.
Kljajić napominje da se primena veštačke inteligencije u obrazovanju može smatrati logičnim nastavkom razvoja tehnologije kao što je GPT, koja je već postala široko korišćena. Ipak, on ukazuje na istraživanje sprovedeno na američkom univerzitetu MIT, koje sugeriše da prekomerno korišćenje AI može dovesti do smanjenja mentalnog kapaciteta pojedinaca, što može biti posebno zabrinjavajuće za mlade.
„Verujemo tehnologiji, a ponekad se oslanjamo na nju umesto da samostalno razmišljamo. Postoje strahovi od prekomernog oslanjanja na AI, posebno među najmlađima koji tek treba da razviju svoje mentalne kapacitete kroz obrazovanje. S druge strane, ne možemo potpuno isključiti njenu primenu jer može značajno olakšati proces učenja“, objašnjava Kljajić.
On smatra da alati poput GPT-a mogu doneti značajne koristi, omogućavajući brže pronalaženje informacija koje bi inače zahtevale mnogo više vremena kada se istražuju tradicionalnim putem. Kljajić ističe da su stručnjaci u početku bili skeptični prema AI tehnologijama, ali da je potrebno vreme da se razjasne njihovi plusevi i minusi.
Društvo se suočava sa novim izazovima, kao što su pitanja o tome kako AI utiče na kreativnost i razvoj veština kod mladih. Kljajić ukazuje na to da deca i srednjoškolci često ne prepoznaju potencijalne negativne posledice korišćenja ovih alata, dok istovremeno uživaju u bržem pristupu informacijama.
U kontekstu regulative, Kljajić primetio da u Srbiji ne postoje jasna pravila koja bi profesorima i nastavnicima dala smernice o tome šta je dozvoljeno u korišćenju AI alata, osim nekih etičkih smernica koje su donete 2023. godine. On podseća na primere iz Velike Britanije, gde su razvijene fleksibilnije pravne norme kako bi se regulisala upotreba AI u obrazovanju i kreativnim industrijama.
Jedan od ključnih problema koji se javlja prilikom uvođenja AI u obrazovanje jeste teškoće u proceni autentičnosti radova studenata. Kljajić ističe da postoje alati koji mogu pomoći u prepoznavanju šablonizovanih sadržaja, ali postavlja pitanje etičnosti i odgovornosti u vezi sa korišćenjem AI u ovom kontekstu.
„Jedna od opasnosti primene AI je i to što može da generiše netačne informacije. Postoje slučajevi gde su podaci koje je AI proizveo bili potpuno izmišljeni, što može imati ozbiljne posledice“, dodaje Kljajić. On naglašava da AI nikada neće zameniti profesore, ali može biti koristan alat za pripremu nastavnih materijala i analizu podataka.
Na kraju, Kljajić ukazuje na to da je neophodno da ljudi ostanu u centru obrazovnog procesa, jer bez ljudske kreativnosti i kritičkog mišljenja, AI ne može zameniti suštinsku vrednost obrazovanja. „Moramo se osloniti na ljudsku maštu i sposobnost da stvorimo nešto novo, jer inače gubimo smisao obrazovanja“, zaključuje on.
