Istraživanje koje je sprovela kompanija za video montažu „Kapwing“ otkriva značajne trendove u vezi sa sadržajem koji se objavljuje na Jutjubu. Analizom 15.000 najpopularnijih Jutjub kanala iz čitavog sveta, po 100 najgledanijih iz svake zemlje, došlo se do zabrinjavajućih zaključaka o upotrebi veštačke inteligencije u kreiranju video sadržaja. Naime, više od 20 odsto videa koji se preporučuju novim korisnicima kreirano je pomoću veštačke inteligencije, što može značiti da se algoritam Jutjuba sve više oslanja na automatizovane procese.
U većini slučajeva, videi kreirani veštačkom inteligencijom su niskog kvaliteta. Njihov glavni cilj nije informisanje ili zabavljanje publike, već povećanje broja pregleda. Ovo postavlja pitanje o kvalitetu sadržaja koji se danas deli i gleda na ovoj platformi. Iako su ovi videi popularni, njihova stvarna vrednost za korisnike može biti upitna.
Ipak, finansijski potencijal AI kanala je ogroman. Kanali koji u potpunosti koriste veštačku inteligenciju trenutno zarađuju oko 117 miliona dolara godišnje, a njihova popularnost je očigledna sa više od 63 milijarde pregleda i 221 milion pretplatnika. Među analiziranim kanalima, 278 je u potpunosti prepoznato kao AI kanali, dok najgledaniji među njima, indijski kanal „Bandar Apna Dost“, beleži neverovatnih 2,4 milijarde pregleda. Ovi kanali privlače masovnu publiku širom sveta, sa najzastupljenijim pretplatnicima iz Španije (20 miliona), Egipta (18 miliona), SAD (14,5 miliona) i Brazila (13,5 miliona).
Međutim, upotreba niskokvalitetnog AI sadržaja može imati negativne posledice po mentalno zdravlje korisnika. U istraživanju je napravljen novi Jutjub nalog kako bi se pratila preporučena videa i otkrilo koliko od njih je generisano pomoću veštačke inteligencije. Rezultati su pokazali da je 104 od prvih 500 preporučenih videa bilo generisano AI tehnologijama, a trećina tih videa je ocenjena kao „idealna za truljenje mozga“. Ovaj termin se koristi da opiše sadržaj koji je trivijalan, prekomeran i niskog kvaliteta, što može izazvati mentalni zamor i smanjenje pažnje kod gledalaca.
Istraživači ističu da je ovaj trend zabrinjavajući, jer konzumiranje takvog sadržaja može negativno uticati na mentalno zdravlje i kognitivne sposobnosti pojedinaca. U savremenoj digitalnoj kulturi, gde je pristup informacijama lakši nego ikada, važno je postaviti pitanje o kvalitetu sadržaja koji se gleda. Da li bi trebalo da se više usredsredimo na sadržaj koji je informativan i edukativan, umesto na trivijalnosti koje samo privlače pažnju?
S obzirom na sve ove izazove, Jutjub bi mogao da preispita svoj algoritam i načine na koje preporučuje sadržaj korisnicima. Pitanje ostaje da li će se platforma prilagoditi potrebama svojih korisnika i početi da favorizuje kvalitetniji sadržaj ili će nastaviti da se oslanja na popularnost i broj pregleda, bez obzira na stvarnu vrednost videa.
U svetu gde se tehnologija i umetnost sve više prepliću, važno je održati ravnotežu između inovacija i kvaliteta. Upotreba veštačke inteligencije u stvaranju sadržaja može biti korisna, ali samo ako se koristi na način koji dodaje vrednost korisnicima i doprinosi njihovom razumevanju i uživanju u svetu oko njih.
Kako se Jutjub i dalje razvija, jasno je da je pred njim izazov da pronađe način kako da balansira između popularnosti i kvaliteta, kako bi se osiguralo da njegova platforma ostane relevantna i korisna u budućnosti.
