Slikar Vasilije Vasa Dolovački ostaje dosledan figurativnom slikarstvu i poetskom realizmu, pronalazeći magiju u običnom i izražavajući unutrašnju filozofiju na platnu. U njegovom ateljeu u Bavaništu, okružen skicama i bojama, otkrivamo kako motivi, od mrtve prirode do figura ljudi i životinja, grade slike u kojima se stvarnost susreće sa naslućenim, a svaka scena nosi emociju i tihe ritmove vremena.
U svetu umetnosti gde se često naglašava brzina i šok, Vasa Dolovački se odlučuje za tišinu i promišljeni potez kista. U toj tišini, između boje i svetlosti, rađa se njegov svet – svet ravnice, tišine i, kako sam kaže, nevidljivih damara ispod površine stvarnosti. Rođen u Bavaništu, Dolovački se ističe kao jedan od retkih umetnika koji su ostali verni figurativnom slikarstvu u vreme kada ga mnogi smatraju prevaziđenim.
„Postao sam retro, postao sam nešto što je prevaziđeno. Mnogi govore da je slika mrtva za ovu novu eru, a to govore oni koji nisu mogli ništa postići sa slikom, pa su se okrenuli drugim medijima. Ono što mene zanima su figure u prostorima. Volim metafiziku i nadrealno, ali ne želim da to izložim površno. Više volim da se to naslućuje, jer ta magija i tajna imaju veću snagu od onoga što se doslovno prikazuje“, ističe Dolovački.
Iz vojvođanske ravnice, Vasa Dolovački nosi smisao za mir i meru. Njegovi motivi odražavaju prizore tog podneblja, gde ništa nije nametljivo, a sve ima težinu. „Rođen sam u Bavaništu, a nakon Akademije shvatio sam da sam dovoljno daleko, a opet blizu Beogradu kao našem najvećem centru. Koristim ljude i prostore koje srećem da bih napravio beleške, male skice, koje su mi materijal za ozbiljnije slike“, dodaje on.
Dolovački je diplomirao i magistrirao slikarstvo na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, gde je učio od Zorana Petrovića i Mirjane Mihač. Kao profesor slikarstva na Akademiji klasičnog slikarstva u Sremskoj Kamenici, prenosio je generacijama ono u šta i sam veruje – da dar nije dovoljan bez rada, strpljenja i radoznalosti. „Nije dovoljan samo dar, nego posvećenost. Praktikovao sam i demonstrirao ono što su studenti trebali da savladaju. Mnogi su se brinuli da će ličiti na mene, ali mladi umetnici će uvek imati uticaje iz različitih pravaca“, kaže on kroz smeh.
Predmeti iz svakodnevnog života, poput voća sa pijace ili figure u meditaciji, u njegovim slikama dobijaju magičnu dimenziju, kao da stoje na ivici sna. U njegovim delima prisutni su ljudi i životinje – deca, monasi, ptice i konji, a kritičari ga često opisuju kao „nepogrešivog romantičara“.
„Postoje tri momenta u gradnji slike – prvo je racio, gde donosimo odluke, drugo je podsvesno, koje govori o mom unutrašnjem osećaju, a treće je slučajnost koja se dešava tokom slikanja. Dobar majstor zna kako određena četka ili gustina boje može doneti život onome što slikate“, objašnjava Dolovački. „Nije lako naslikati ljudsko lice, ali je veći izazov prikazati one unutrašnje sokove ispod površine.“
Od 1982. do danas, Vasa Dolovački je ostvario desetine nagrada i više od šezdeset samostalnih izložbi, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Takođe, objavio je i dve monografije koje obuhvataju četrdeset godina njegovog stvaralaštva. „Kada kroz monografiju vidite gomilu slika koje ste uradili, shvatite da je to ozbiljan trag. Drago mi je kada ljudi reaguju i ponesu nešto sa sobom, kao sa koncerta ili filma“, ističe.
Za Dolovačkog, umetnost nije beg od stvarnosti, već način da joj podari smisao. Njegove slike dišu tišinom ravnice iz koje je potekao, pokazujući veru da svet može biti jednostavan, ako ga posmatramo srcem. Dokle god postoji taj pogled, slika će živeti.
