Već je dobro poznato da je Atinska berza krajem 2025. godine pristupila Juronekstu (EURONEXT), čime je ostvarila značajan uspeh u integraciji u evropsko tržište kapitala. Kako bi se razmotrila mogućnost da Beogradska berza postane član ovog jedinstvenog tržišta, sve više se raspravlja o Juronekstu.
Ova grupacija obuhvata osam berzi, među kojima su berze iz Amsterdama, Brisela, Pariza, Milana, Osla, Dablina, Lisabona i Atine. Sve ove berze imaju dugu tradiciju i značajnu ulogu u ostvarivanju raznih ekonomskih ciljeva. Amsterdamska berza, osnovana 1602. godine, smatra se najstarijom na svetu, dok neki istoričari tvrde da je najstarija berza u Antverpenu osnovana 1460. godine. Ogranak Pariske berze, MATIF, predstavlja jedino pravo terminsko tržište za žitarice u Evropi. Milanska berza ima tržišnu kapitalizaciju iznad 1.000 milijardi evra, dok berza iz Osla obuhvata 80% GDP Norveške. Berza iz Dablina je privlačna za zaduživanje, a srpski Telekom se zadužio 900 miliona dolara preko ove berze. Godišnji promet akcijama na Lisabonskoj i Atinskoj berzi iznosi nekoliko milijardi evra.
Iako Atinska berza drži 4,75% u vlasničkoj strukturi Beogradske berze, to nije dovoljno da opravda optimistične izjave o njenim rezultatima ili mogućnosti pridruživanja Juronekstu. U stvarnosti, Beogradska berza je razvila saradnju sa Atinskom berzom kroz zajedničku platformu za trgovanje (OASIS), uključujući i Kiparsku berzu. Međutim, korist od ovog sistema biće minimalna bez raznovrsnih i kvalitetnih predmeta trgovanja.
Tokom 2024. godine, državne obveznice su činile oko 94% ukupnog prometa, što sugeriše da će nova platforma najviše koristiti emisijama duga, dok će trgovina akcijama ostati marginalizovana. Na Beogradskoj berzi trenutno se kotira 107 emisija obveznica Republike Srbije i tri emisije korporativnih obveznica.
Zabrinjavajući su podaci o padu broja kompanija i transakcija na Beogradskoj berzi. Tokom 2012. godine, zaključeno je više od 480.000 transakcija, dok je 2025. godine taj broj pao na samo 5.600. Na kraju 2012. godine, na berzi je bilo 1.081 kompanija, dok ih je na kraju 2025. godine ostalo samo 247. Na najkvalitetnijem segmentu tržišta, Prime listing-u, trenutno se nalaze samo pet akcija, među kojima su i akcije NIS-a, koje se ne trguju duže od godinu dana.
Ovakvi trendovi dovode do sve nižih prometa akcijama. Tokom 2025. godine, Beogradska berza je ostvarila rekordno nizak godišnji promet od samo 13,2 miliona evra, što je najniži nivo od reosnivanja tržišta akcija u Srbiji. U poređenju sa tim, prosek dnevnog prometa na Atinskoj berzi iznosi više od 200 miliona evra, što dodatno ukazuje na nisku razvijenost tržišta akcija u Beogradu.
Da bi Beogradska berza napredovala, potrebne su inicijalne javne ponude akcija i nove kvalitetne hartije od vrednosti. Hitno je potrebno listirati kompaniju „Telekom Srbija“ i uvesti različite vrste korporativnih i municipalnih obveznica. Najavljena trgovina digitalnim tokenima može privući pažnju, ali ne može zameniti suštinu berzanskog trgovanja.
Umesto planova o kupovini delova vlasništva u berzama u BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, možda bi bilo korisnije razmotriti pristupanje grupi regionalnih berzi, uključujući berze iz Slovenije, Hrvatske, Poljske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Severne Makedonije. Najave o pridruživanju Beogradske berze Juronekstu deluju nerealno i predstavljaju politički marketing, od kojeg tržište kapitala u Srbiji ne može imati koristi.
Autor je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, a stavovi izraženi u tekstu ne odražavaju nužno uredničku politiku Danasa. Pratite nas na društvenim mrežama i pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
