Za vreme iskopavanja magistralnog gasovoda na lokalitetu Grmušina kosa, u blizini Pančeva, arheolozi su napravili izvanredno otkriće – pronašli su vrednu urnu ispunjenu zlatnim nakitom. Ovaj pronalazak se smatra jednim od najznačajnijih u domaćim arheološkim istraživanjima, s obzirom na to da predstavlja retkost na ovim prostorima.
Nakit je otkriven 2019. godine kada su arheolozi, predvođeni Nenadom Jončićem, radili na zaštitnim istraživanjima pre iskopavanja gasovoda. Tokom tih radova, iskopana je urna koja je sadržavala zlatne naušnice, karike i druge delove nakita. Jončić je izjavio da ukupna težina zlata iznosi 127 grama, naglašavajući da je nakit veoma tanak i lagan, rađen tehnikom iskucavanja.
Urna je pronađena u sloju koji sadrži ostatke naselja iz 4. veka, ali su stručnjaci utvrdili da je ona znatno starija. Zanimljivo je da je sadržaj urne otkriven tek kada je posuda poslata na konzervaciju, a arheološkinja Milena Rakovac Jončić ispričala je kako su na rubu peći primetili neku posudicu koju su pažljivo izvukli bez oštećenja. Njihovo uzbuđenje je bilo ogromno, ali su zbog bezbednosnih razloga neko vreme morali da kriju svoje otkriće.
„Bilo je to ostvarenje dečačkih snova – ne samo za mene, već i za celu ekipu“, istakao je Jončić, dok je Milena dodala: „Kada god pričamo sa nekim i kažemo da studiramo arheologiju, ljudi pitaju: ‘Da li ste našli ćup sa zlatom?’ E, sada možemo da kažemo da jesmo!“
Ovaj zlatni nakit datira iz 13. veka pre nove ere, što ga čini izuzetno značajnim. Veruje se da je pripadao nekoj porodici i da su ga nosili i muškarci i žene, s obzirom na to da su ljudi tog doba voleli da se krase. Analize koje su sprovedene pokazale su da zlato potiče iz Karpata, a reč je o aluvijalnom zlatu, sakupljenom iz reka, što otvara zanimljive priče o zlatnom runu i Argonautima.
Arheolog je napomenuo da se verovatno radi o porodičnom nakitu koji je sakupljen na jednom mestu, a zanimljivo je da, iako se naziva „naušnice“, ti komadi nakita su zapravo ukrasi koji su se nosili na odeći. Osim zlata, na lokalitetu Grmušina kosa pronađeni su i ostaci stambenih objekata, grnčarija, metalni predmeti, kao i nekoliko grobova i skeleta.
Ovaj značajan pronalazak bio je izložen u Narodnom muzeju Srbije tokom promocije monografije „Zaštitna arheološka istraživanja južnog Banata“, a naučna istraživanja će se nastaviti. Postoji nada da će zlato jednog dana postati deo stalne postavke u nekom od muzeja u Srbiji, čime bi se dodatno obogatio kulturni i istorijski kontekst ovog otkrića.
Arheolozi se nadaju da će dalja istraživanja otkriti još mnogo toga o životu i običajima ljudi koji su živeli na ovom području pre više hiljada godina. Otkriće urne s zlatnim nakitom ne samo da obogaćuje znanje o arheološkom nasleđu Srbije, već i predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, ukazujući na vrednost i značaj očuvanja kulturne baštine.
