Prvostepena presuda protiv Andrijane Nešić, urednice portala „Novosti“, izazvala je široku raspravu o slobodi medija i odgovornosti novinara u Srbiji. Nešić je osuđena na novčanu kaznu od 450.000 dinara i godinu dana zabrane obavljanja uredničkog posla zbog tužbe advokata Zdenka Tomanovića. Ova presuda, koja je izazvala veliku pažnju javnosti, postavila je ključna pitanja o odnosu između medija i pravosudnog sistema, sumnjajući u nepristrasnost sudova.
U najnovijoj emisiji „Plenum“ na Euronews Srbija, gosti su bili Dragana Boljević, sudija Vrhovnog suda, te Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik „Pištaljke“. Boljević je naglasila da je slučaj Nešić složen, ukazujući na važnost razdvajanja slobode novinara od njihove odgovornosti. Ona je istakla da su sudije, kao državne funkcionere, dužne da omoguće građanima pravično suđenje, koje uključuje nepristrasnost. Prema njenim rečima, novinarka Nešić nije prekršila zakon, a izrečena kazna je previše stroga i može obeshrabriti novinare.
Boljević je upozorila na moguće posledice ovakvih presuda, koje mogu izazvati „chilling effect“, gde se novinari boje da pišu zbog straha od sankcija. Ona je takođe sugerisala da postoje efikasniji pravni putevi za rešavanje sličnih slučajeva, kao što su građanski postupci za naknadu štete zbog uvrede ili duševnih bolova.
Radomirović je izrazio zabrinutost zbog presude, smatrajući je zastrašujućim presedanom koji ugrožava slobodu novinarstva. On se nada da će presuda biti preinačena ili ukinuta, ističući da je zabrana rada za novinare nešto što se ne može podržati. „Šta ostaje? Da idemo u zatvor?“ zapitao je Radomirović, naglašavajući da je to povratak u prošlost za koju su se svi nadali da je davno iza njih.
On je takođe ukazao na trenutni trend krivičnih tužbi protiv novinara u Srbiji, što stvara atmosferu straha i nesigurnosti među novinarima. Radomirović se posebno osvrnuo na slučaj novinarke Snežane Đurić, koja se suočava sa sličnim optužbama. „Fotografija je javno dostupna i objavljena uz moj potpis kao glavnog odgovornog urednika. Nijedna reč u tekstu ne može biti smatrana uvredom,“ rekao je on, izražavajući zabrinutost zbog ishodu tog slučaja.
Boljević je takođe ukazala na šire stanje u pravosuđu, ističući pritiske s različitih strana, uključujući izvršnu vlast, medije i organizovane grupe. Ona je naglasila da je pravosuđe u Srbiji delimično podeljeno, s tužiocima koji međusobno optužuju sudije, što dodatno komplikuje situaciju.
Radomirović je upozorio da ovakve presude mogu imati dugoročne posledice po karijere novinara. „Ako presuda opstane, to može otežati zapošljavanje u javnim službama ili dobijanje vize za strane zemlje,“ rekao je, naglašavajući da Evropski sud za ljudska prava drugačije tretira ovakve situacije i da novinari ne bi trebali biti kažnjeni na tako drastičan način.
On je takođe dodao da ovakve presude mogu biti demonstracija moći sudstva, posebno kada se stavovi sudije ne poklapaju sa stavovima novinara. „Potrebno je mnogo više komunikacije između novinara i sudija, kako bi se izbegle ovakve situacije,“ zaključio je Radomirović.
Ova debata o slobodi medija i pravnoj odgovornosti pokazuje koliko je važno pronaći balans između prava na slobodu izražavanja i zaštite pojedinaca od potencijalnih uvreda. Oba gosti su se složila da je potrebno raditi na uspostavljanju boljih odnosa između medija i pravosuđa kako bi se obezbedila prava i slobode svih strana.
