Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA) proglasila je svoju sondu Akatsuki „mrtvom“ nakon više od godinu dana od kada je prestala da odgovara na pozive iz kontrolnog centra. Ova sonda, koja se nalazila u orbiti Venere, bila je deo misije koja je donela značajne uvide u ovu planetu sličnu Zemlji. JAXA je saopštila da je misija Akatsuki iznedrila 178 naučnih radova, a iako je sonda propustila prvi pokušaj ulaska u orbitu, uspela je da produži svoju projektovanu životnu granicu od 4,5 godina za tri puta.
Svemirski brod, poznat i kao „Venus Climate Orbiter“, lansiran je 2010. godine, ali je prvi pokušaj ulaska u orbitu propao zbog kvara na glavnom motoru. Ipak, sonda je uspela da uđe u orbitu Venere pri drugom pokušaju 2015. godine, nakon pet godina kruženja oko Sunca. Tim JAXA-e morao je da bude kreativan, koristeći manje snažne pogonske motore za ulazak u orbitu, što je bio neobičan i inovativan pristup.
Akatsuki je istraživala Venere gotovo deceniju, ali je kontakt sa sondom izgubljen 29. maja 2024. godine, nakon mesec dana problema u komunikaciji. Misija je imala za cilj proučavanje klime Venere, koja se odlikuje ekstremnim uslovima, uključujući temperature dovoljno visoke da otope olovo, uz pritisak koji uništava prethodne misije za sletanje u vrlo kratkom vremenskom periodu. Kao orbiter, Akatsuki se fokusirala na sloj oblaka koji se nalazi otprilike 50-70 kilometara iznad površine.
Jedan od fascinantnih fenomena koje je Akatsuki proučavala je „super-rotacija“ oblaka na Veneri, gde su vetrovi dostizali brzine uporedive sa brzim vozovima Shinkansen, što je 60 puta brže od rotacije planete. Oblaci na Veneri obiđu planetu u proseku za oko četiri zemaljska dana, dok jedan dan na Veneri traje 243 zemaljska dana. JAXA je napomenula da je analiza pokazala da brzina oblaka zavisi od lokalnog solarnog vremena, sugerišući da toplota Sunca održava ove neverovatne brzine rotacije.
Osim proučavanja super-rotacije, Akatsuki je donela i druga značajna otkrića. U atmosferi su naučnici uočili lučni oblik koji traje najmanje četiri zemaljska dana, što su povezali sa planinskim masivima na Veneri koji omogućavaju kretanje gasova iz nižih slojeva atmosfere ka višim. Međutim, za dalja istraživanja biće potrebne nove misije na Veneri.
Trenutno se planira nekoliko novih misija koje bi mogle dodatno obogatiti naše razumevanje Venere. NASA radi na misiji „DAVINCI“, koja će proučavati atmosferu, kao i na misiji „VERITAS“, koja će istraživati površinu i unutrašnjost planete. Evropska svemirska agencija takođe razvija EnVision, orbiter koji će proučavati atmosferu, unutrašnjost i površinu Venere.
Međutim, budućnost ovih misija je neizvesna zbog mogućeg smanjenja budžeta za NASA-u u predlogu predsednika Donalda Trampa za 2026. godinu, koji predviđa smanjenje izdvajanja za 24 procenta i otkazivanje desetina naučnih misija. Ove promene se trenutno raspravljaju u kontekstu zatvaranja vlade SAD koje je počelo 1. oktobra.
U zaključku, misija Akatsuki ostavila je značajan trag u proučavanju Venere i otvorila vrata novim pitanjima i istraživanjima koja se odnose na ovu fascinantnu planetu. JAXA i dalje planira da istražuje Veneru, nadajući se da će buduće misije doneti još više uvida u njene tajne. U međuvremenu, gubitak Akatsuki je podsetnik na izazove s kojima se suočavaju svemirske misije i važnost kontinuiranih istraživanja u razumevanju našeg solarnog sistema.
