Deca iz vrtićke grupe „lavići“ u Zemunu pokazala su izuzetnu ljubav prema plišanom zmaju Miloradu, zaboravljajući na ekrane mobilnih telefona i posvetivši se igri i zajedničkim aktivnostima. Ovaj domišljati projekt vaspitačica Ele i Kristine uspeo je da decu vrati pravim vrednostima druženja i mašte. Kada su ih pitali da izaberu između igre s telefonom i igrom sa Miloradom, svi su jednoglasno odabrali zmaja.
Milorad, naizgled obična lutka, postao je omiljeni prijatelj malih „lavića“. Deca su s njim učila da igraju školice, sankaju se, grle ga kako ne bi bio usamljen, brinu o njegovim potrebama i dele sa njim priče iz vrtića. Vaspitačice su osluškujući decu došle na ideju da stvore projekt koji će im omogućiti da se kroz igru vrate pravim vrednostima.
Sve je počelo kada su deca donela knjige o zmajevima, a jedna od njih, o komodo zmaju, posebno ih je zaintrigirala. Vaspitačice su zamolile decu da kod kuće sa roditeljima nacrtaju komodo zmaja i istraže više o njemu. Ova aktivnost pobudila je interesovanje i roditelja, koji su se uključili u avanturu, a deca su sa oduševljenjem delila svoja saznanja.
Ubrzo su vaspitačice odlučile da u vrtić dovedu plišanog zmaja Milorada, a zatim su decu podstakle da ga ugoste kod kuće. Deca su bila uzbuđena i jedva su čekala da dođe njihov red da prime Milorada. Tokom njegovog boravka, deca su s njim provodila vreme, pričala o svojim životima, izrađivala haljine i odelca za zmaja, a mobilni telefoni su im postali nevažni.
Svako dete je imalo priliku da ugosti Milorada dva dana, tokom kojih su ga upoznavali sa svojim porodicama. Nakon svakog druženja, deca su pisala u svesku o svojim doživljajima i lepili slike, čime je projekat dodatno ojačao veze među njima i njihovim roditeljima.
Vaspitačice su istakle kako je projekat imao za cilj povezivanje roditelja i deca kroz zajedničke aktivnosti, kao i podsticanje razmene iskustava među roditeljima. Kada je sveska bila popunjena, deca su želela da još jednom podele svoje priče, pa su zajedno s vaspitačicama osmislili predstavu koju su izvelo pred svim drugarima iz vrtića.
Deca su izvela predstavu u kojoj su prepevala priče o svom druženju s Miloradom. Bilo je to vreme radosti, kada su svi prisutni mogli da čuju šta je zmaj naučio njihovu decu i obrnuto. Ovaj deo projekta bio je kruna njihovog zajedničkog rada, a roditelji su bili ponosni na podršku koju su pružili.
Milorad je bio obučen u crveni kraljevski plašt koji je sašila baka jedne devojčice. Na pitanje zašto više vole Milorada od telefona, mala Sara je jednostavno odgovorila: „Zbog druženja“. Deca su delila svoja iskustva, pričajući o tome kako su učila Milorada različitim veštinama i kako je zmaj postao deo njihovih života.
Vaspitačice su istakle važnost ljubavi, drugarstva i empatije koje su deca pokazala tokom projekta. Njihova ushićenost je pokazala da posvećenost i iskrenost mogu stvoriti čuda, čak i u malim stvarima. Milorad, kao simbol ovog projekta, podsetio je decu na prave vrednosti i značaj međusobnog povezivanja.
Vaspitačica Ela Novaković je naglasila izazove modernog vaspitavanja dece, kao što su održavanje discipline i postavljanje granica bez vikanja ili pretnji. Ona smatra da je važno da deca nauče poštovanje prema drugima i samopouzdanje, te da se kroz saradnju s roditeljima može doći do rešenja izazova.
Na kraju, projekat „Milorad“ postao je više od igre; on je stvorio trajne uspomene i povezao decu i roditelje na načine koje će pamtiti zauvek. Kroz igru i maštu, deca su naučila šta znači biti prijatelj i koliko je važno provoditi kvalitetno vreme zajedno, što je u današnjem svetu često zanemareno.
