Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, odlučio je da smeni komesarku Biroa za statistiku rada (BLS), Eriku Mekentarfer, nakon što je izveštaj za jul pokazao značajno manji broj otvorenih radnih mesta nego što je bilo očekivano. Prema najnovijim podacima, u julu je otvoreno samo 73.000 novih radnih mesta, dok su prethodni meseci revidirani i pokazali ukupno 258.000 manje zaposlenih nego što je prvobitno objavljeno. Ova odluka izazvala je brojne reakcije u ekonomskim i političkim krugovima.
Tramp je svoju odluku objavio putem društvenih mreža, navodeći da je Mekentarfer, koju je na to mesto postavio bivši predsednik Džozef Bajden, odgovorna za netačne podatke. „Potrebne su nam tačne brojke“, napisao je Tramp, dodajući da će Mekentarfer biti zamenjena „kompetentnijom i kvalifikovanijom“ osobom. Ova smena izazvala je zabrinutost kod stručnjaka koji upozoravaju da bi ovakva politizacija nezavisnih institucija mogla da naruši poverenje javnosti u zvanične ekonomske podatke. Lili Roberts iz Centra za američki progres komentarisala je da Tramp „otpusta glasnika jer mu se ne sviđaju brojke“.
Heder Long, ekonomistkinja iz Kreditne unije mornarice, ocenila je ovaj potez kao „bez presedana“ i izrazila zabrinutost da bi mogao da utiče na integritet statističkog sistema u SAD. Sekretarka za rad, Lori Čavez-DeRemer, podržala je smenu, ističući zabrinutost zbog velikih revizija podataka. Njen zamenik, Vilijam Vjatrovski, biće privremeno na čelu BLS-a.
U drugom delu svojih izjava, Tramp je govorio o mogućoj sudbini predsednika Federalnih rezervi, Džeroma Pauela. On je izjavio da će Pauel „najverovatnije“ ostati na svom mestu, iako je ranije razmišljao o njegovoj smeni zbog, kako je rekao, previsokih kamatnih stopa. Tramp je u intervjuu za Njuzmaks (Newsmax) rekao da bi Pauela smenio „odmah“, ali su mu savetnici skrenuli pažnju da bi to moglo poremetiti tržište. „On odlazi za sedam ili osam meseci i tada ću postaviti nekog drugog“, dodao je Tramp.
Osim toga, Tramp je komentarisao i situaciju u vezi sa Indijom, navodeći da je čuo da će ova zemlja prestati da kupuje naftu od Rusije. Prema njegovim rečima, Indija planira da postigne trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama, a Tramp je rekao da ne zna da li je ta informacija tačna. Ova izjava dolazi nakon što je Tramp ranije uveo carinu od 25% na indijsku robu i zapretio sankcijama zbog kupovine ruske nafte.
Tramp je takođe govorio o svojim odnosima sa Brazilom, rekavši da je otvoren za razgovore sa brazilskim predsednikom Luizom Inasiom Lulom da Silvom o tarifama i drugim pitanjima. „Može da me pozove kada god želi“, rekao je Tramp, dodajući da voli brazilski narod. U Brazilu, ministar finansija Fernando Hadad ocenio je Trampovu poruku kao „odličnu“ i izrazio uverenje da Lula deli isti stav. Hadad je najavio virtuelni sastanak sa američkim državnim sekretarom za finansije, što bi moglo otvoriti put ka direktnom susretu između Trampa i Lule.
Ovaj niz izjava i odluka Trampa izazvao je različite reakcije u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Dok neki podržavaju njegov pristup u cilju postizanja boljih ekonomskih rezultata, drugi upozoravaju na rizike koje donosi politizacija ekonomskih institucija i statističkih podataka. Očekuje se da će se situacija razvijati, posebno u svetlu predstojećih ekonomskih izazova i trgovinskih pregovora.
