Situacija koja se desila u ponedeljak na auto-putu Šabac-Ruma, gde je vozač vozeći u kontrasmeru brzinom od 130 kilometara na sat izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su stradale četiri osobe, pokrenula je pitanje kako je uopšte moglo doći do toga da vozač završi u pogrešnom smeru i na taj način ugrozi svoj život i živote drugih učesnika u saobraćaju.
Saobraćajni stručnjaci ukazuju na više faktora koji utiču na nastanak saobraćajnih nezgoda, a posebno na vožnju u kontrasmeru, ističući da je lekarsko uverenje jedno od bitnih stavki za vozače. Profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, Milan Vujanić, ističe da su ovakve situacije retke, naglašavajući da takve nesreće nisu zabeležene ni u zemljama u okruženju niti u svetu. “Izgleda da je kod nas postalo moderno vožnja u suprotnom smeru”, kaže Vujanić, dodajući da ne može da razume razloge za takvo ponašanje.
Na pitanje da li takva situacija može biti slučajna, odlučno odgovara “ne”. Prema njegovim rečima, vožnja u kontrasmeru je jasna i svakome ko se nađe u toj situaciji biće jasno da nije na pravom mestu, čak i ako vozi brzinom od 130 kilometara na sat. Vujanić se pita kako je vozač uopšte dobio dozvolu, s obzirom na to da je morao proći lekarski pregled.
Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja naglašava da je potrebno preduzeti sistemske mere kako bi se sprečilo da za volanom budu osobe koje nisu zdravstveno sposobne. On ukazuje na različite razloge zbog kojih bi neko mogao da uđe u kontrasmer, od samoubilačkih namera do senilnosti, i smatra da je na lekarima da u slučaju sumnje uskrate izdavanje lekarskog uverenja takvim osobama. Takođe, Okanović predlaže postavljanje jasne saobraćajne signalizacije koja će vozačima jasno staviti do znanja pravilan smer kretanja pri ulasku na auto-put.
Igor Velić, master inženjer saobraćaja, ističe da auto-put, kao međunarodni put najvišeg ranga, mora imati najviši stepen kontrole i nadzora. On naglašava da su put, čovek, vozilo i okolina faktori koji utiču na nastanak nezgode, dodajući da svaka treća nezgoda ima veze sa putem. Velić predlaže da auto-putovi imaju denivelisana uključenja i isključenja, kao i nedvosmislenu saobraćajnu signalizaciju kako bi se sprečilo da vozači upadnu u kontrasmer.
Srbija se, prema Veliću, suočava sa ozbiljnim problemima kada je reč o bezbednosti saobraćaja, jer je prva u Evropi po broju smrtno stradalih u saobraćajnim nesrećama na milion stanovnika. On ukazuje na to da je potrebno uvesti savremeni koncept upravljanja saobraćajem koji ne bi isključivo gledao na pravno-krivičnu odgovornost, već i na političku, stručnu i moralnu odgovornost.
U međuvremenu, nakon nesreće na auto-putu Šabac-Ruma, na društvenim mrežama prijavljeno je više slučajeva vožnje u suprotnom smeru, a procesuirana su dva vozača. Osobe koje su se kretale u suprotnom smeru u Beogradu nisu bile pod dejstvom alkohola ili narkotika, a u vezi sa drugim vozačem postupak je u toku. Ivica Stanković iz Uprave saobraćajne policije ističe da vozači obično nemaju objašnjenje za ovakve situacije, a ono što brine jeste što se često ne zaustavljaju odmah.
U slučaju da vozač zaključi da je završio u kontrasmeru, stručnjaci savetuju da vozilo treba najpre zaustaviti u zaustavnoj traci i adekvatno obeležiti. Uključivanje svih pokazivača i postavljanje trougla od minimalno 50 metara od vozila su mere koje mogu pomoći u obezbeđivanju sigurnosti. Takođe, profesor Vujanić naglašava da vozač može da se okrene u pravom smeru kada se uveri da nema vozila koja mu dolaze u susret.
Sve u svemu, situacija na auto-putu Šabac-Ruma otvorila je važna pitanja o bezbednosti u saobraćaju i potrebnim merama za sprečavanje sličnih tragedija u budućnosti.
