U najnovijoj epizodi emisije „Teška priča“, kolumnisti Euronews Srbija, Ivan Radovanović, Muharem Bazdulj i Filip Rodić, bavili su se slučajem profesora sociologije Alekseja Kišjuhasa, koji je zaustavljen na graničnom prelazu prilikom povratka iz Zagreba. Tokom kontrole njegovog prtljaga, otkrivena je neprijavljena roba, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti.
U emisiji su kolumnisti izrazili stav da su protiv objavljivanja fotografija koje prikazuju sadržaj Kišjuhasovog kofera, smatrajući da to nije relevantno za širu sliku situacije. Bazdulj je ukazao na to da je zanimljivije razmotriti njegov boravak u Zagrebu, gde je bio gost Fakulteta hrvatskih studija. On se zapitao zašto neki profesori iz Srbije kritikuju osnivanje Fakulteta srpskih studija u Nišu, dok istovremeno nemaju problem s Fakultetom hrvatskih studija u Zagrebu.
„Za mene je mnogo interesantnije to što je Kišjuhas bio u Zagrebu nego šta je nosio u koferu“, rekao je Bazdulj. On je naglasio da se u Srbiji često kritikuje srpski nacionalizam, dok se istovremeno prihvataju slične institucije u Hrvatskoj bez ikakvih predrasuda. Ova kontradikcija izaziva sumnju i dovodi do pitanja o pravičnosti i doslednosti u percepciji nacionalizma.
Radovanović i Rodić su se složili sa Bazduljem, ističući da je, u svetlu kritika na račun Fakulteta srpskih studija, situacija oko Kišjuhasa dodatno perverzna. Radovanović je skrenuo pažnju na to da se zvanični Beograd mnogo manje bavi Zagrebom nego što je to slučaj u suprotnom smeru, dodajući da takva situacija stvara nerazumevanje i tenzije među profesorima i akademskim institucijama.
Rodić je takođe naglasio da su stvarni problemi u Kišjuhasovim radovima daleko značajniji od njegovih ličnih izbora ili sadržaja kofera. On je ukazao na materijalne greške u njegovim tekstovima, što je, prema njegovim rečima, mnogo veći problem od onoga što se našlo na carini. Ova kritika se odnosi na kvalitet akademskog rada i sugeriše da je potrebno fokusirati se na suštinske aspekte obrazovanja umesto na lične skandale.
Diskusija je ukazala na šire društvene i političke teme, uključujući pitanje nacionalizma i percepciju srpskih i hrvatskih studija. Postavlja se pitanje da li su akademske institucije u Srbiji i Hrvatskoj tretirane na isti način, kao i da li postoje dvostruki standardi u pristupu različitim nacionalnim identitetima.
U ovoj emisiji, kolumnisti su se trudili da skrenu pažnju na te veće teme umesto da se bave trivijalnostima. Njihov stav je da je važno razmatrati šta se dešava u akademskoj zajednici i kako se nacionalizam manifestuje kroz obrazovne institucije.
Ova situacija sa profesorom Kišjuhasom, prema rečima Radovanovića, može se posmatrati kao deo šireg trenda u društvu, gde se akademska i intelektualna zajednica suočava sa pitanjima identiteta i nacionalizma. U tom smislu, emisija „Teška priča“ pruža platformu za kritičko razmišljanje o ovim pitanjima i podstiče gledaoce da preispitaju sopstvene stavove i predrasude.
U zaključku, kolumnisti su se složili da je važno nastaviti razgovor o ovim temama, kako bi se stvorila bolja i otvorenija društvena klima koja omogućava razvoj i razumevanje različitih identiteta unutar akademske zajednice. Ova diskusija se ne odnosi samo na slučaj Kišjuhasa, već na sveobuhvatnije pitanje kako se oblikuju i razumeju nacionalni identiteti u savremenom društvu.
