Politikolog i istraživač u oblasti radnih prava i sindikalnog organizovanja Nikola Tamburkovski je u nedavnom podkastu „Pola sata Demostata“ istakao ključnu ulogu sindikata kao jedinog preostalog mehanizma za zaštitu radnika. On je naglasio da je normalno da društvo sindikate smatra odgovornima za trenutnu situaciju u vezi sa radnim pravima i položajem radnika, ali da je povratak poverenja u sindikate moguć samo kroz konkretne promene u poboljšanju životnih i radnih uslova.
Tamburkovski je ukazao na to da se ogromni napori moraju uložiti kako bi se smanjila nejednakost i korupcija, kao i da se javni resursi vrate pod demokratsku kontrolu. Po njegovim rečima, sindikati ne mogu da postignu te promene sami, već im je potreban politički „suigrač“ koji bi bio u skladu sa sindikalnim i proradničkim programima, a ne samo kao deo političkog preduzetništva pojedinaca.
U analizi trenutnog stanja, Tamburkovski je podsetio na podatke iz februara 2026. godine, kada je prosečna neto plata u Srbiji iznosila 990 evra. Ovaj podatak ukazuje na to da Srbija stagnira u evropskom kontekstu, pretežno se nalazeći u donjem delu lestvice, ispod zemalja kao što su Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija. Takođe, on je istakao da su srpski radnici na vrhu liste po broju radnih sati, sa prosekom od 41,3 sata nedeljno, dok je prosek u EU 36 sati, a u zemljama poput Holandije i Danske samo 32 do 33 sata.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, 2024. godine zabeleženo je 46 smrtnih slučajeva na radu, uz 4.386 teških i 19.639 lakih povreda. Tamburkovski je ukazao na to da ni niska stopa nezaposlenosti od 8,7% ne predstavlja realnu sliku, jer je cena rada izuzetno niska u odnosu na profit koji se iznosi van zemlje. On je naglasio da su mnogi radnici zaposleni na crno, što dodatno pogoršava situaciju.
„Svi ovi podaci se odnose samo na ono što je prijavljeno. Rad na crno, neprijavljene povrede i zarade govore da je situacija u stvarnosti još lošija nego što pokazuje statistika“, rekao je Tamburkovski. On je dodao da će se trenutna silazna putanja teško promeniti dok Srbija ostaje u ulozi zemlje jeftine radne snage i prljavih tehnologija, što ozbiljno utiče na njenu poziciju u međunarodnoj podeli rada.
Na pitanje o broju registrovanih sindikata u Srbiji, koji iznosi 26.000, Tamburkovski je odgovorio da bi taj broj trebao biti mnogo veći. Prema njegovim rečima, sindikati su jedini preostali mehanizam koji može da brani radnička prava, ali ističe da je ključ u terenskom radu i aktivnoj ulozi poverenika, koji treba da budu dobri radnici, aktivni, hrabri i sa integritetom.
„To je neophodan uslov za razvoj reprezentativnog i aktivnog sindikata sa informisanim i angažovanim članstvom“, zaključio je Tamburkovski. Njegova izlaganja ukazuju na potrebu za značajnim promenama u sistemu rada i sindikalnog organizovanja u Srbiji, kako bi se postigla bolja zaštita radnika i unapredili njihovi uslovi.
U ovom svetlu, Tamburkovski poziva na reformatiranje pristupa sindikalnom organizovanju, kako bi se postigao veći uticaj i efektivnost u borbi za radnička prava. Njegove reči naglašavaju hitnost i važnost kolektivnog delovanja u poboljšanju uslova života i rada za sve radnike u Srbiji.
