Švedski ministar pravde Gunar Štremer nedavno je izjavio da će se nastaviti rad na predlogu za smanjenje starosne granice krivične odgovornosti sa 15 na 13 godina za najteže zločine. Ovaj potez je reakcija na porast nasilja među mladima u zemlji, a Štremer je istakao da je Švedska suočena s hitnom situacijom koja zahteva odgovarajuće mere kako bi se odgovorilo na probleme s kojima se društvo suočava.
Advokat Dragoslav Ljubičanović, komentarišući ovu inicijativu, naglašava da je ključno razmotriti uzroke koji dovode mlade ljude do izvršenja krivičnih dela. On smatra da se, umesto da se odmah pristupi pooštravanju zakona, treba zapitati šta je to što podstiče decu da se ponašaju nasilno. „Nažalost, očigledno je da Švedska nije odolela ovom trendu. I kod nas se postavljalo isto pitanje nakon tragedije u Ribnikaru, kada je deo javnosti tražio izmene u krivičnom zakonodavstvu,“ rekao je Ljubičanović.
On je dodao da bi smanjenje starosne granice krivične odgovornosti predstavljalo „poraz za društvo“, jer bi se tako prešla granica koja štiti decu od krivične odgovornosti. Ljubičanović smatra da je mnogo važnije razmišljati o tome kako deca dolaze u situacije u kojima mogu da izvrše teška krivična dela, nego samo kazniti one koji su ih počinili.
U kontekstu porasta nasilja među mladima, Ljubičanović se osvrnuo na slične slučajeve iz prošlosti, poput zločina u Novom Sadu, gde su mlađi počinioci ubili penzionera. On je istakao da se takvi slučajevi često ne primete jer su žrtve i izvršioci iz marginalizovanih grupa i ne dobijaju dovoljnu pažnju javnosti. „Plašim se da nismo reagovali ni sada,“ dodao je advokat.
Kada je reč o ranoj intervenciji, Ljubičanović smatra da roditelji imaju ključnu ulogu u prepoznavanju devijantnog ponašanja kod svoje dece. Međutim, naglašava da je savremeno shvatanje roditeljstva promenjeno, te da se ranije metode disciplinovanja, poput podizanja glasa ili fizičkog opominjanja, danas smatraju povredom prava deteta. „Deca ne stiču svest o zabranjenosti nekih aktivnosti, i čim im ništa nije zabranjeno, sve im je dozvoljeno,“ rekao je on.
On je takođe ukazao na to da cilj kaznene politike prema maloletnim počiniocima nije da budu kažnjeni, već da se prevaspitaju i resocijalizuju. „Cilj je da ih vratimo u društvo kao odgovorne članove zajednice,“ naglasio je Ljubičanović.
U zaključku, advokat smatra da bi roditelji trebali imati veća prava u vaspitavanju svoje dece, i da bi društvo trebalo da se fokusira na to kako da pomogne mladima da izbegnu puteve koji vode ka kriminalu. „Nažalost, podlegli smo propagandi koja tvrdi da deca imaju samo prava. To nije istina, i potrebno je ojačati i poziciju nastavnika i profesora,“ rekao je on.
Ova tema otvara važnu diskusiju o obrazovanju, vaspitanju i odgovornosti društva u oblikovanju budućih generacija. Švedska, kao i mnoge druge zemlje, suočava se sa izazovima koji traže sveobuhvatna rešenja, a ne samo zakonske promene.
