Dragan Ristić iz Đakovice oslobođen je optužbe za ratne zločine, dok su Zoran Kostić i Dragiša Milović prvostepenom presudom osuđeni – Kostić na 15, a Milović na sedam godina zatvora. Ova sudska odluka dolazi u trenutku kada je sve više Srba na Kosovu suočeno s optužbama za navodne ratne zločine. Euronews Srbije istražuje pravnu osnovanost i zakonitost ovih hapšenja i presuda.
Nedavno, kosovska policija izvršila je hapšenje petorice Srba u selu Suvo Grlo kod Srbice zbog sumnje na ratni zločin. Svi uhapšeni su od kraja oružanog sukoba nastavili da žive u svom selu, što dodatno komplikuje situaciju. Advokatica Jelena Krivokapić je izjavila da Tužilaštvo nije predočilo nikakve konkretne dokaze, ističući da nema opisa događaja niti relevantnih činjenica koje bi potvrdile osnovanu sumnju.
Za Srbe na Kosovu, česta hapšenja njihovih sunarodnika za teška krivična dela predstavljaju pritisak i proterivanje sa vekovnih ognjišta. Advokati ističu da se hapšenja dešavaju isključivo na osnovu svedočenja, i to često bez kredibilnih dokaza. Advokat Bogdan Lazić naglašava da svedoci ne tvrde da su videli izvršenje krivičnog dela, već samo iznose sumnje, što dovodi do pritvora i kršenja prezumpcije nevinosti.
Advokat Ljubomir Pantović ukazuje na to da je čudno što se skoro svakog meseca dešava hapšenje nekog od Srba pod sumnjom za ratne zločine. Naglašava da je bilo ratnih zločina, ali da su izvršioci već napustili Kosovo, te da je nelogično da bi se neko ko je izvršio zločin vratio i bio dostupan vlastima.
Više od 50 Srba na Kosovu i Metohiji suočeno je s optužbama za ratne zločine, a mnogi su optuženi u odsustvu. Hapšenja su se uglavnom dešavala u trenucima kada su Srbi podnosili tužbe za povratak svoje imovine ili kada su se vraćali na svoja ognjišta. Advokat Dejan Vasić navodi primer Gavrila Milosavljevića, koji je uhapšen u trenutku kada je povratio svoj stan.
Od kada je Euleks 2018. godine predao nadležnost za suđenje i istragu ratnih zločina lokalnom pravosuđu, oslobađajuće presude protiv Srba su postale retke. Pantović navodi da su svedoci tužilaštva tvrdili da je jedan okrivljeni spasio više Albanaca od smrti, ali da nije bio direktno optužen za bilo kakvo ubistvo.
Advokat Vasić ističe drastičan primer Zlatana Krstića, koji je dobio 14 i po godina zatvora bez konkretnih optužbi od svedoka. Na Kosovu nije bilo hapšenja Albanaca za ratne zločine protiv Srba, a brojna pitanja ostaju bez odgovora. Ko je organizovao martovski pogrom, ko je ubio 14 žetelaca u Starom Gracku i decu u Goraždevcu, kao i ko je postavio eksplozivne naprave pod autobus Niš ekspresa, ostaje nejasno.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost pravde na Kosovu, gde se čini da su Srbi često na meti optužbi, dok su zločini protiv njih ostali nerazjašnjeni. U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se odvijati pravni procesi i kako će se rešavati pitanja pravde i odgovornosti na Kosovu. Pitanja o zakonitosti hapšenja i presuda, kao i o pravu na odbranu i prezumpciji nevinosti, ostaju ključna za budućnost pravosudnog sistema u ovoj regiji.
